Кзз 64/2019 одбијен ззз РЈТ; трошкови крив. поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 64/2019
05.02.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Воислава Старчевића, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Ужицу К 24/17 од 15.08.2018. године и Кв 186/18 од 16.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 05.02.2019. године, већином гласова, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године поднет против правноснажних решења Вишег суда у Ужицу К 24/17 од 15.08.2018. године и Кв 186/18 од 16.11.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Ужицу К 24/17 од 15.08.2018. године, одбијен је као неоснован захтев пуномоћника оштећених АА, ББ и ВВ, адвоката Владана Јовановића за накнаду трошкова кривичног поступка.

Решењем Вишег суда у Ужицу Кв 186/18 од 16.11.2018. године, одбијена је као неоснована жалба пуномоћника оштећених АА, ББ и ВВ, адвоката Владана Јовановића, изјављена против решења Вишег суда у Ужицу К 24/17 од 15.08.2018. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 262. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења укине и предмет врати Вишем суду у Ужицу на поновно одлучивање.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године доставио браниоцу окривљеног Војислава Старчевића, адвокату Зорану Ђикановићу, у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 490. ЗКП одржао седницу већа, о којој, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године је неоснован.

Републички јавни тужилац правноснажна решења побија због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП наводима да је суд доношењем решења којим је као неоснован одбио захтев за накнаду трошкова кривичног поступка пуномоћника оштећених АА, ББ и ВВ, адвоката Владана Јовановића повредио одредбу члана 262. став 2. ЗКП јер је овај захтев поднет у року од годину дана од дана доношења правноснажне пресуде, а коју повреду закона је и учинио и другостепени суд који је као неосновану одбацио жалбу пуномоћника оштећених.

Из списа предмета се утврђује да је правноснажном пресудом Вишег суда у Ужицу К 24/17 од 31.01.2018. године окривљени Војислав Старчевић оглашен кривим за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 2. у вези члана 289. став 1. КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од осам година уз урачунавање времена проведеног у притвору и времена од када му је одређена мера забране напуштања стана са применом електронског надзора, па надаље, док мера буде трајала. Том пресудом према окривљеном је на основу одредбе члана 297. став 5. у вези члана 86. КЗ изречена мера безбедности забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у трајању од три године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. На основу одредбе члана 261. став 2. тачка 9) ЗКП и члана 27. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима окривљени је обавезан да суду на име паушалног износа плати 6.000,00 динара, а на основу члана 264. став 1. ЗКП и члана 262. став 2. ЗКП и трошкове кривичног поступка који су унапред исплаћени на терет органа поступка и то Вишег јавног тужилаштва у Ужицу и суда, а чија ће висина бити одређена накнадно, посебним решењем.

Даље, из списа предмета се утврђује да пуномоћник оштећених АА, ББ и ВВ, адвокат Владан Јовановић до закључења главног претреса као ни до правноснажног окончања кривичног поступка није поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка представљају издатке учињене поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) и тачка 8) ЗКП, прописано је да трошкови кривичног поступка обухватају награду вештаку, награду стручном саветнику, награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника, нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке његовог пуномоћника.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе.

Одредбом члана 262. став 2. ЗКП прописано је да ако недостају подаци о висини трошкова посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве, а подаци о висини трошкова и захтева за њихову накнаду могу се поднети најкасније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења из става 1. овог члана.

Сходно садржини цитираних законских одредби, по оцени Врховног касационог суда неосновано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаним решењима учињена повреда одредбе члана 262. став 2. ЗКП наводима да је пуномоћник оштећених захтев за накнаду трошкова поднео у року од једне године од дана правноснажности пресуде обзиром да пуномоћник оштећених овај захтев није истакао до завршетка главног претреса, нити се жалио на пресуду у делу који се односи на трошкове поступка, а правноснажном пресудом је одлучено које трошкове је окривљени обавезан да накнади.

Стога је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 1428/18 од 11.01.2019. године, као неоснован одбио, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                                            Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                                   Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић