Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку у вези члана 422. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и утврди да је пресудом Вишег суда у Београду К-479/17 од 22.07.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1-1206/19 од 05.02.2020. године повређен закон у корист окривљеног АА.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног адвокату Владану Вукићевићу, сходно члану 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), након чега је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа не би било од значаја за доношење одлуке, па је након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, а по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета утврђује се да је првостепеном пресудом на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП према окривљеном АА одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) услед постојања околности које трајно искључују кривично гоњење, што је и потврђено пресудом Апелационог суда у Београду Кж1-1206/19 од 05.02.2020. године. У побијаним правноснажним пресудама наводи се да су од окривљеног АА, дана 07.06.2017. године, одузети пиштољ марке „...“ калибра 9 милиметара, серијског броја ... са 16 комада метака калибра 9 м, односно у време важења Наредбе о легализацији оружја МУП РС, објављене у Службеном гласнику РС, број 53/2017 од 30.05.2017. године. Наведена наредба донета је на основу одредбе члана 46. Закона о оружју и муницији и представља подзаконски акт који је ступио на снагу 31.05.2017. године. Наредбом је пописано да власници оружја Б и Ц категорије, који на дан ступања на снагу наредбе немају исправу издату од надлежног органа, могу у року од 01. јуна 2017. године до 01. октобра 2017. године поднети захтев за издавање одговарајуће исправе, као и да наведени власници, укључујући и власнике оружја из категорије А, оружје могу предати надлежном органу, односно у власништво Републике Србије, у којим случајевима нису дужни да доказују порекло оружја и муниције и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја, што значи да се неће гонити.

Виши суд у Београду је у побијаној пресуди оценио да ова наредба трајно искључује кривично гоњење за период времена важења Наредбе о легализацији, односно од 01.06.2017. године до 01.10.2017. године, без обзира на околности под којима су наведено оружје и муниција одузети од окривљеног.

По налажењу Врховног касационог суда основано се у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је доношењем побијаних пресуда, којима је према окривљеном одбијена оптужба за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. Кривичног законика, учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног.

Наиме, према чињеничном опису кривичног дела датом у оптужном акту јавног тужиоца и утврђеном у изреци и образложењу првостепене пресуде произилази да је окривљени АА спорни пиштољ и муницију који је полиција код њега пронашла, по сопственом казивању, истог дана неовлашћено набавио, када је и откривен на коју околност је предлагао саслушање сведока ББ, ВВ и ГГ. Дакле, ни сам окривљени није спорио да је оружје набавио у периоду важења Наредбе о легализацији.

Наредба о легализацији оружја („Службени гласник РС“, број 53/17) од 30.05.2017. године прописује у тачки 1. да власници оружја из категорије Б и Ц који на дан ступања на снагу ове наредбе немају исправу издату од надлежног органа могу у року од 01. јуна 2017. године до 01. октобра 2017. године поднети захтев надлежном органу за издавање одговарајуће исправе. У тачки 2. наведене Наредбе прописано је да власници оружја из тачке 1. Наредбе укључујући и власнике оружја из категорије А, исто могу у року из те тачке предати надлежном органу, односно у власништво Републике Србије. У тачки 3. прописано је, да у случајевима из става 1. и 2. Наредбе, власници оружја нису дужни да доказују порекло и у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја.

По налажењу Врховног касационог суда смисао Наредбе о легализацији оружја, односно њен дух иде ка томе да је држава имала потребу да из кривичног прогона искључи само она лица која неовлашћено већ држе и носе оружје и муницију, да им омогући да предају захтев за издавање одговарајуће исправе односно да из разлога безбедности предају такво оружје надлежним државним органима у назначеном периоду, без правних последица, те да у прописаном року неће одговарати за неовлашћено држање и ношење оружја. По оцени овог суда наредба се не може применити на лица која су насупрот томе у периоду важења наредбе, односно након њеног ступања на снагу, поступали супротно односно неовлашћено купили, продали или посредовали у купопродаји оружја и муниције, јер та лица из напред наведених разлога не спадају у круг лица на која треба применити Наредбу о легализацији оружја („Службени гласник РС“, број 53/17) од 30.05.2017. године, па тиме у овом случају није искључено кривично гоњење окривљеног за наведено кривично дело.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и утврдио да је правноснажним пресудама Вишег суда у Београду К-479/17 од 22.07.2019. године и Апелационог суда у Београду Кж1-1206/19 од 05.02.2020. године учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП у корист окривљеног, не дирајући у правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет.

Са свега изложеног, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                  Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                       Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић