Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 225/15 од 12.05.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене Н.Б. и пресуда Вишег суда у Шапцу К 84/14 од 02.03.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљене Н.Б., адвокат Б.С., због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати ''на поновни поступак и одлучивање''.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу одредби члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредби члана 490. ЗКП, о којој, у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљене, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене Н.Б., адвоката Б.С., је неоснован.

Бранилац окривљене Н.Б., у захтеву за заштиту законитости истиче да је означеним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП наводима да се пресуде заснивају на службеној белешци ПУ Шабац од 22.02.2011. године, на ком доказу се пресуде не могу заснивати указивањем да је исти прибављен супротно одредбама чл. 78, 79. и 81. ст. 1, 4. и 6. ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 76/10) истицањем да је претрес ходника зграде извршен без писмене наредбе суда, да о претресу није био обавештен представник зграде као правног лица коме би се морао уручити и наредба о претресу, да је претрес обављен без присуства два пунолетна грађанина као сведока, а да није било услова прописаних одредбом члана 81. став 1. и став 4. ЗКП да се претресу заједничких просторија зграде приступи и без наредбе суда и без присуства сведока.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд је у смислу одредбе члана 604. став 1. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) испитао сходно одредбама ЗКП (''Службени лист СРЈ'' 70/01 и 68/02 и ''Службени гласник РС'' 58/04... 76/10) који је важио у време прибављања доказа наведених у захтеву, па је нашао да се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене Н.Б., указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) који је важио у време доношења правноснажних пресуда.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљене Н.Б. истицао је и у изјављеној жалби против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе на страни 2 последњи пасус, страни 3 пасус први образложења пресуде дао јасне и довољне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Истовремено, овај суд указује да се правноснажне пресуде поред ових доказа заснивају и на другим - материјалним доказима, па је очигледно да би и без наведених службених белешки била донета иста пресуда.

Код оцене овог навода захтева браниоца окривљене Н.Б., Врховни касациони суд је имао у виду чињеницу да је повреда кривично-процесног закона о којој је реч, сада прописана као битна повреда одредаба кривичног поступка, која може утицати на законитост пресуде само ако се иста заснива искључиво на незаконитом доказу, што конкретно није случај.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа, судија

Јелена Петковић Милојковић,с.р.                                                                  Драгиша Ђорђевић,с.р.