Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Драгомир Мрдаљ, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд утврди да је повређено право окривљеног, те да укине побијана решења и предмет врати Другом основном суду у Београду на поновно одлучивање.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој, сходно одредби члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа коју је одржао сходно одредби члана 490. ЗКП, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднета, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета се утврђује да је окривљени АА пресудом Другог основног суда у Београду К број 461/20 од 15.09.2021. године ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, те да је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Ова пресуда потврђена је пресудом Вишег суда у Београду Кж1 број 653/21 од 27.12.2021. године.

Надаље, из списа предмета се утврђује да је Други основни суд у Београду решењем К број 461/20 од 27.01.2022. године досудио трошкове кривичног поступка браниоцу окривљеног – адвокату Драгомиру Мрдаљу у износу од 226.030,00 динара, које решење је преиначено решењем истог суда К број 461/20 - Кв број 181/22 од 03.03.2022. године, тако што је браниоцу окривљеног – адвокату Драгомиру Мрдаљу на име трошкова кривичног поступка досуђен износ од 237.280,00 динара. Након тога, бранилац је поднео захтев за накнаду трошкова на име жалбе на решење о трошковима и састава трошковника у износу од 33.750,00 динара, а Други основни суд у Београду је решењем К број 461/20 од 12.04.2022. године браниоцу досудио трошкове на име жалбе у том износу, након чега је бранилац изјавио жалбу против тог решења, у односу на став други, због рока од 60 дана за исплату трошкова, те је његова жалба решењем истог суда К број 461/20 - Кв број 486/22 од 21.04.2022. године одбијена као неоснована.

Затим је дана 04.05.2022. године бранилац окривљеног – адвокат Драгомир Мрдаљ поднео захтев за накнаду трошкова на име жалбе на решење о трошковима и састав трошковника од 18.04.2022. године, а који је решењем Другог основног суда у Београду К број 461/20 од 05.05.2022. године одбијен као неоснован, које решење је постало правноснажно доношењем решења Другог основног суда у Београду К број 461/20 - Кв број 584/22 од 19.05.2022. године, којим је жалба браниоца одбијена као неоснована.

У образложењу другостепеног решења је наведено да је у потпуности правилан закључак првостепеног суда да је захтев за накнаду трошкова браниоца Драгомира Мрдаља од 04.05.2022. године неоснован, будући да радње тражене предметним захтевом нису предузете у циљу одбране окривљеног.

Међутим, овакав став, изложен у побијаним решењима, не може се прихватити као правилан.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП, прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је одредбом става 2. тачка 7) истог члана, између осталог, прописано, да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Одредбом члана 4. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 121/12 од 24.12.2012. године), која је ступила на снагу дана 01.01.2013. године, прописано је да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1 (у коме су таксативно наведени акти за чије састављање адвокату припада награда из Тарифног броја 1) за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Тарифним бројем 5 прописана је награда адвокату за састављање правних лекова, па иако у Тарифном броју 5 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката није експлицитно наведено да адвокату припада награда и за састављање жалбе на решење о трошковима кривичног поступка, по оцени Врховног касационог суда, сходно Тарифним бројевима 4 и 5 Адвокатске тарифе, а супротно ставовима израженим у побијаним решењима, адвокату припада и награда за састављање жалбе изјављене против решења о трошковима кривичног поступка, на шта се основано захтевом за заштиту законитости браниоца Драгомира Мрдаља указује.

Стога је Врховни касациони суд усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца Драгомира Мрдаља и побијана решења преиначио тако што је браниоцу досудио на име трошкова кривичног поступка – жалбе изјављене против решења о трошковима, износ од 11.250,00 динара, колико му по Тарифном броју 4 став 2. Адвокатске тарифе, припада.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                             за Председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                        Дубравка Дамјановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић