Након што је примерак захтева, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је првостепеном пресудом прекорачена оптужба јер је суштински измењен чињенични опис дела у односу на оптужни акт, посебно када је реч о месту извршења дела, чиме је учињена повреда закона на штету окривљеног – члан 438. став 1. тачка 9. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим, имајући у виду да је окр. М.Б. изреком првостепене пресуде оглашен кривим управо за оне радње које су му и оптужним актом стављене на терет. Чињенични опис радњи извршења предметног кривичног дела идентичан је у изреци првостепене пресуде и диспозитиву оптужног акта, осим што је у оптужном акту наведено да је дело извршено „на игралишту“, а у изреци првостепене пресуде „код игралишта“. Међутим, тиме, по налажењу Врховног касационог суда оптужба није прекорачена, јер се не ради о одлучној чињеници од значаја за постојање и квалификацију предметног кривичног дела. Стога, Врховни касациони суд, захтев за заштиту законитости у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП оцењује неоснованим.

Бранилац окривљеног у захтеву указује и на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП. Према захтеву, првостепена пресуда је заснована на исказу малолетног оштећеног Ђ.Ј. од 02.04.2013. године, а приликом његовог саслушања био је присутан само отац малолетног оштећеног али не и вештак др Р.П., па саслушање малолетног оштећеног није обављено у складу са правилима поступка.

Изнети наводи захтева нису основани, а осим тога нису ни тачни.

Наиме, из списа предмета се утврђује да је малолетни оштећени Ђ.Ј., саслушан замолним путем, од стране истражног судије Основног суда у Јагодини. У записнику о саслушању малолетног оштећеног састављеном дана 02.04.2013. године, констатовано је да је на позив суда приступила судски вештак др Р.П., која је пре саслушања малолетника са њим обавила разговор и изјаснила се о његовој способности да да исказ, присуствовала је његовом саслушању и потписала записник о саслушању.

Према томе, саслушање малолетног оштећеног није обављено противно закону, те се не може сматрати незаконитим доказом, у смислу навода захтева. Стога Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости оцењује неоснованим и у делу који се односи на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева наводи и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 7. ЗКП и с тим у вези „ да се нејасноћа око поступања ОЈТ може у неком делу ценити са разлога непостојања ваљане оптужбе овлашћеног тужиоца“, али у захтеву даље не даје никакво образложење ових навода нити указује у чему се конкретно наведена повреда састоји.

Оценивши из изнетих разлога захтев за заштиту законитости у целини неоснованим, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                 Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                             Драгиша Ђорђевић,с.р.