Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 710/2015
01.09.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Д.С., због продуженог кривичног дела преваре из члана 208. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.С., адвоката О.Ј., поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.172/2015 од 09.06.2015. године, у седници већа одржаној дана 01.09.2015. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.С., па се ПРЕИНАЧУЈЕ правноснажна пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.172/2015 од 09.06.2015. године, само у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка, тако што Врховни касациони суд одређује да трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног Д.С. падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици К бр.5242/10 од 09.09.2014. године, окривљени Ж.Ш. и окривљени Д.С. оглашени су кривим због извршења по једног продуженог кривичног дела преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. КЗ за које је окривљеном Ж.Ш. изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и два месеца и истовремено одређено да се казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од четири године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а окривљеном Д.С. изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од 2 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док су на основу члана 258. ЗКП оштећени са својим имовинско правним захтевима упућени на парнични поступак ради остваривања истих.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 бр.172/2015 од 09.06.2015. године, делимичним усвајањем жалбе окривљеног Ж.Ш. изјављене путем браниоца, те усвајањем жалбе окривљеног Д.С. изјављене путем браниоца, пресуда Основног суда у Суботици К бр.5242/10 од 09.09.2014. године је преиначена у погледу правне квалификације кривичних дела и одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљеног Ж.Ш., па је веће Апелационог суда у Новом Саду радње оптужених описане у изреци побијане пресуде правно квалификовало и то: радње окривљеног Ж.Ш. описане под тачком 1 изреке као кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ, а радње окривљеног Д.С. описане под тачком 1 и 2 изреке као кривично дело преваре у продужењу из члана 208. став 1. КЗ, у вези члана 61. КЗ, па је према окривљеном Д.С. на основу члана 422. тачка 3. ЗКП одбијена оптужба да је извршио продужено кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ, док је према окривљеном Ж.Ш. за почињено кривично дело преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. КЗ описано у тачки 2 изреке побијане пресуде, изречена условна осуда те је задржано као правилно утврђена казна затвора у трајања од једне године и 2 месеца и истовремено одређено да се ова казна неће извршити ако окривљени у року од две године не почини ново кривично дело, док је на основу члана 63. КЗ одређено да ће се окривљеном Ж.Ш. у утврђену казну затвора у случају опозива условне осуде урачунати време проведено у притвору од 10.03.2009. до 04.05.2009. године. У осталом делу жалба окривљеног Ж.Ш. изјављена путем браниоца и жалба Основног јавног тужилаштва у Суботици у целости су одбијене као неосноване, а побијана пресуда у непреиначеном делу потврђена.