Кзз 710/2022 не бис ин идем

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 710/2022
06.07.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Милене Рашић, Мирољуба Томића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Станимира Ђурића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К бр.341/21 од 16.08.2021. године и Вишег суда у Нишу Кж1 бр.386/21 од 24.11.2021. године, у седници већа одржаној дана 06. јула 2022. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Станимира Ђурића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К бр.341/21 од 16.08.2021. године и Вишег суда у Нишу Кж1 бр.386/21 од 24.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу К бр.341/21 од 16.08.2021. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци.

Истом пресудом, према окривљеном је на основу члана 87. КЗ изречена мера безбедности одузимања предмета – регистарских таблица ... .

Окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Нишу, Кж1 бр.386/21 од 24.11.2021. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА – адвоката Станимира Ђурића, пресуда Основног суда у Нишу К бр.341/21 од 16.08.2021. године преиначена је у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљени за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, због ког је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу одредаба чланова 4. став 2, 42, 45. и 54. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од четири месеца, док је у осталом, непреиначеном делу, првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Станимир Ђурић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или тако што ће одбити оптужбу, јер је окривљени за исто дело већ осуђен правноснажном пресудом Прекршајног суда у Нишу.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног истиче да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, те да је окривљени за исто дело већ прекршајно осуђен правноснажном пресудом Прекршајног суда у Нишу 19 ПР бр.11936/19 од 24.02.2021. године.

Према одредби члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је наступила застарелост кривичног гоњења, или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања, или је ствар већ правноснажно пресуђена, или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење.

Уставни суд Републике Србије поставио је критеријуме на основу којих се врши оцена да ли вођење поступка против окривљеног због дела које произлази из истог животног догађаја, представља повреду начела ne bis in idem, а ти критеријуми су:

1. да ли су оба поступка која су вођена против окривљеног вођена за дело које по својој природи представља кажњиво дело, односно да ли је запрећена санкција у прекршајном поступку по својој природи казнено-правна;

2. да ли су дела због којих се окривљени казнено гони иста (idem),

3. да ли је постојала двострукост поступка (bis)

У конкретном случају, према стању у списима предмета, окривљени АА је у прекршајном поступку (пресудом Прекршајног суда у Нишу 19 ПР бр.11936/19 од 24.02.2021. године) оглашен одговорним због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 1) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који је према диспозитиву пресуде учињен тако што је дана 09.12.2019. године у 21,58 часова у ... управљао путничким возилом марке „Застава“ без рег. ознака, са бројем шасије ... крећући се улицом ... где је заустављен ради контроле, када је установљено да управља возилом а нема издату возачку дозволу ни за једну категорију моторних возила; због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 55. у вези члана 187. став 2. Закона о безбедности сабораћаја на путевима, који је учинио тако што је истом приликом као под тачком 1) управљао путничким возилом „Застава“ без рег. ознака, са бројем шасије ... под дејством алкохола у количини од 1,11 промила алкохола у организму, што одговара стању високе алкохолисаности, те због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 80. у вези члана 268. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер је истом приликом као под тачком 1) управљао путничким возилом „Застава“ без рег. ознака са бројем шасије ..., које возило није уписано у јединствени регистар возила.

У кривичном поступку, побијаном правноснажном пресудом Основног суда у Нишу К бр.341/21 од 16.08.2021. године, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, јер је у периоду од 09.11.2019. године до 09.12.2019. године у ..., у стању урачунљивости, употребио као праву лажну јавну исправу рег. ознаке ..., на тај начин што је на путничко возило „Југо“ рег. ознака ... поставио неприпадајуће регистарске ознаке ... које је претходно нашао на отпаду, те је са таквим таблицама користио возило у јавном саобраћају неколико дана, а затим је исто паркирао у ... у ул. ..., где је возило од стране припадника полиције пронађено, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, те свестан да је његово дело забрањено.

Дакле, у прекршајном поступку, окривљени АА, оглашен је кривим због три прекршајне радње извршене дана 09.12.2019. године, од којих се трећа радња односи на управљање возилом без регистарских ознака, док је побијаном првостепеном пресудом оглашен кривим због употребљавања као праве лажне јавне исправе, јер је на своје путничко возило поставио неприпадајуће регистарске ознаке које је претходно нашао на отпаду, и са таквим таблицама користио возило у јавном саобраћају неколико дана (у периоду од 09.11.2019. године до 09.12.2019. године).

Стога се по оцени овога суда у конкретном случају не може радити о пресуђеној ствари и повреди начела ne bis in idem, обзиром да се не ради о истом догађају, ни чињенично, а ни временски (обзиром да је правноснажном побијаном пресудом окривљени оглашен кривим због употребе лажне јавне исправе која је трајала у периоду од 09.11.2019. године до 09.12.2019. године, док је у прекршајном поступку оглашен одговорним због три радње, од којих се само трећа односи на управљање путничким возилом без регистарских ознака, и то само дана 09.12.2019. године).

Из наведених разлога, неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца - да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари и да је побијаним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Неосновани су и наводи истог захтева којима се указује да је побијаним нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, те да се у радњама окривљеног не стичу елементи кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ.

Кривично дело из члана 355. став 1. КЗ чини онај ко направи лажну или преиначи праву исправу у намери да се таква исправа употреби као права или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву, или је набави ради употребе, а кривично дело из става 2. чини онај који је кривично дело из става 1. учинио, поред осталог, у погледу јавне исправе.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је окривљени према изреци правноснажне пресуде критичном приликом употребио као праву лажну јавну исправу односно регистарске ознаке „...“ које је претходно нашао на отпаду и које је поставио на своје возило, те да је са таквим таблицама користио возило у јавном саобраћају месец дана, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, те свестан да је његово дело забрањено, то из изреке побијане пресуде произлазе сва законска, како објективна, тако и субјективна обележја кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2. у вези става 1. КЗ, због ког је окривљени оглашен кривим.

Стога су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, којима се указује да у радњама окривљеног не постоје елементи предметног кривичног дела, те да је нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                    Председник већа – судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић