Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 564/21 од 19.10.2021. године Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 1503 /21 од 17.01.2022. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев за заштиту законитости и утврди да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 564/21 од 19.10.2021. године повређен закон у корист окривљеног.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Војиславу Бабићу у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2.ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Према стању у списима предмета пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 564/21 од 19.10.2021. године окривљени АА, оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. КЗ које је извршио тако што је дана 22.08.2019. године, у ..., у стану у ком је живео у улици ... број .., свестан свог дела и његове забрањености, са умишљајем и у стању урачунљивости, неовлашћено држао за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу – делове биљке канабис, укупне нето масе 2.638,93 грама, која садржи THC са масеним уделом који је већи од 0,3% и налази се на Списку психоактивних контролисаних супстанци Правилника о утврђивању списка психоактивних контролисаних супстанци („Службени гласник РС“ број 38/19 од 31.05.2019. године), тако што је у остави, лево од улазних врата на поду држао једну стаклену теглу у којој се налазило шест ПВЦ пакета, укупне нето масе 11,67 грама (појединачних нето маса 19,38 грама, 19,81 грам, 19,52 грама, 19,64 грама, 18,72 грама и 20,31 грам), једну црвену торбу са три ПВЦ пакета укупне нето масе 197,28 грама (појединачних нето маса 98,60 грама, 49,80 грама и 48,88 грама), једну наранџасто-плаву платнену торбу са осам ПВЦ пакета укупне нето масе 237,47 грама (појединачних нето маса 50,36 грама, 49,11 грама, 48,40 грама, 19,51 грам, 9,36 грама, 19,79 грама, 20,45 грама и 20,49 грама), а у предсобљу десно од улазних врата у једној торби црне боје један ПВЦ пакет укупне нето масе 97,33 грама и у дневној соби испод кауча једну ПВЦ кесу са апликацијом „Maxi“ са два ПВЦ пакета од којих је у једном 998 грама нето масе, а у другом 991,18 грама нето масе, што су све полицијски службеници ПС Раковица пронашли приликом претреса стана и других просторија и уз потврду од њега привремено одузели.

По налажењу Врховног касационог суда, основано се у поднетом захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је другостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, која се огледа у томе што је изрека побијане пресуде неразумљива с обзиром да не садржи законска обележја кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим.

Из чињеничног описа побијане пресуде произлази да је окривљени АА кривично дело из члана 246а. став 1. КЗ, за које је оглашен кривим извршио тако што је „неовлашћено држао за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу“ .

Кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ („Службени гласник РС“ број 72/09 који се примењује од 11.09.2009. године) чини ко неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге.

Према цитираној законској одредби за постојање радње извршења овог кривичног дела потребно је кумулативно остварење два услова и то први, објективни услов, да је реч о мањој количини супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге и други, субјективни услов, да се исти неовлашћено држе за сопствену употребу.

У чињеничном опису изреке побијане пресуде наводи се само да је окривљени АА „неовлашћено држао за сопствену употребу супстанцу која је проглашена за опојну дрогу“, па се основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да недостају наводи да је реч о „мањој количини“ и да је услед непотпуног описа радње извршења кривичног дела из члана 246а. став 1. КЗ изрека пресуде другостепеног суда неразумљива.

Осим тога, основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је другостепени суд учинио и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер су разлози пресуде потпуно нејасни и у знатној мери противречни.

Другостепени суд је усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначио пресуду првостепеног суда тако што је окривљеног огласио кривим због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а. став 1. КЗ. Дајући разлоге за своју одлуку другостепени суд у образложења пресуде наводи да је имао у виду чињеницу да се, у конкретном случају, ради о канабису укупне нето масе од 2.638,93 грама али да појам „мала количина“ означава правни стандард који се као елемент бића цени у сваком конкретном случају и да је стао на становиште да не постоји ни један доказ који би указивао да је окривљени опојну дрогу држао ради даље продаје те да њена количина, сама за себе, не може указивати на поуздан закључак да је била намењена даљој продаји. У разлозима пресуде другостепени суд даље наводи да се у конкретном случају не ради о малој количини, а потом закључује да је окривљени извршио кривично дело из члана 246а. став 1. КЗ.

На изнети начин, по оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је разлоге у погледу испуњености услова за примену члана 246а. став 1. КЗ односно постојање законских обележја овог кривичног дела, учинио нејасним и у знатној мери противречним, и на тај начин учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца и на основу члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП утврдио да је побијаном правноснажном пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 564/21 од 19.10.2021. године, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, у корист окривљеног АА, не дирајући при том у правноснажност наведене пресуде, па се сходно овој одлуци није упуштао у разматрање осталих повреда истакнутих у захтеву Републичког јавног тужиоца.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић