Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 725/2023
12.07.2023. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Дубравке Дамјановић, Гордане Којић, Бате Цветковића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Игора Петровића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 157/22 од 09.11.2022. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 4/23 од 02.02.2023. године, у седници већа одржаној дана 12.07.2023. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Игора Петровића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Јагодини К 157/22 од 09.11.2022. године и Вишег суда у Јагодини Кж1 4/23 од 02.02.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Јагодини К 157/22 од 09.11.2022. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци. Према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета и обавезан је на плаћање паушала у износу од 5.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 4/23 од 02.02.2023. године делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног, преиначена је пресуда Основног суда у Јагодини К 157/22 од 09.11.2022. године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљени због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ осуђен на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована и наведена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Бранилац окривљеног АА - адвокат Игор Петровић поднео је захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, али из образложења захтева произилази да суштински указује само на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Према наводима захтева дело за које се окривљени гони не представља кривично дело, већ дело малог значаја у смислу члана 18. КЗ, обзиром на количину психоактивне супстанце коју је окривљени држао код себе, једна таблета од 0,12 грама нето масе са натписом „Диазепам“, а које неовлашћено држање представља незнатну друштену опасност.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног адвоката Игора Петровића се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи захтева били су истакнути у жалби браниоца окривљеног адвоката Игора Петровића, те били предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Јагодини које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Јагодини К 157/22 од 09.11.2022. године. Другостепено веће Вишег суда у Јагодини је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 3, у ставу трећем, четвртом, петом и шестом и страни 4, у ставу првом другостепене пресуде Кж1 4/23 од 02.02.2023. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Игора Петровића, то је Врховни суд на основу члана 491. став 2. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.