.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 734/2016
29.06.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног А.Р. и др, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 3. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника трећег лица С.С., адвоката Н.Т., поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду Пои 13/15-Кв 3627/15 од 12.01.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 468/16 од 04.04.2016. године, у седници већа одржаној дана 29.06.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости пуномоћника трећег лица С.С., адвоката Н.Т., поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду Пои 13/15-Кв 3627/15 од 12.01.2016. године и Апелационог суда у Београду Кж2 468/16 од 04.04.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду Пои 13/15-Кв 3627/15 од 12.01.2016. године ставом првим изреке, усвојен је приговор браниоца окривљеног А.Р. изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Пои 13/15 од 13.10.2015. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то у делу којим је од власника – окривљеног А.Р. одузета имовина ближе означена у изреци решења. Ставом другим изреке решења усвојен је приговор браниоца окривљене Ј.Ш. изјављен против решења судије за претходни поступак Вишег суда Београду Пои 13/15 од 13.10.2015. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то у делу којим је од власника окривљене Ј.Ш. привремено одузет стан број ... у Улици ... у Н., ближе означен у изреци решења. Ставом трећим изреке решења одбијен је као неоснован приговор пуномоћника власника трећег лица С.С. изјављен против решења Вишег суда у Бограду Пои 13/15 од 13.10.2015. године у делу у којем је од власника трећег лица С.С. привремено одузета породична стамбена зграда број ..., у Улици ... у С. изграђена на КП 1537/1, уписана у лист непокретности број 4721 КО С., породична стамбена зграда број ..., у Улици ... у С., изграђена на КП 1537/1, уписана у лист непокретности број 4721 КО С. и земљиште у Улици ... у С., укупне површине 13,06 ари, на КП 1537/1 и 1540/1 уписано у лист непокретности број 4721 КО С. Управљање привремено одузетом имовином поверено је Дирекцији за управљање одузете имовине у саставу Министарства правде Републике Србије и одлучено је да привремено одузимање имовине по овом решењу траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине или до доношења другачије одлуке суда у овој правној ствари.
Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 468/16 од 04.04.2016. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду и пуномоћника трећег лица С.С. изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои 13/15-Кв 3627/15 од 12.01.2016. године.
Против наведених решења, захтев за заштиту законитости је поднео пуномоћник трећег лица С.С., адвокат Н.Т., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијано другостепено решење на тај начин што ће усвојити жалбу пуномоћника трећег лица и укинути побијану првостепену одлуку, те предмет вратити на поновну одлуку суду.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа, у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана предвиђено да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да су овлашћена лица за подношење овог ванредног правог лека Републички јавни тужилац, бранилац окривљеног и окривљени који то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео пуномоћник трећег лица С.С., адвокат Н.Т., на шта по закону није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
