Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Миодрага Ђорића, адв. Филип Домазет, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Миодрага Ђорића, адв. Филипа Домазета, је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика, прописних у члану 74., члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног Миодрага Ђорића, адв. Филип Домазет, у поднетом захтеву за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, не опредељује конкретно учињену повреду закона, а у образложењу истог наводи да на основу чињеничног стања које је утврђено у побијаним пресудама, а пре свега на основу налаза и мишљења судских вештака и других доказа које је суд прихватио, у радњама окривљеног Миодрага Ђорића нема елемената кривичног дела тешко убиство извршеног на свиреп начин. Ово са разлога што је суд утврдио да оштећени није био беспомоћан и неспособан за одбрану, већ да је на напад жестоко узвратио и да се бранио најбоље што је могао. Такође се истиче да је окривљени Миодраг Ђорић желео да песницама савлада оштећеног, али пошто је његов отпор био снажан, тек тада је употребио металну шипку да би спречио даљи отпор оштећеног, те да није било намере код свих окривљених да оштећени ВВ буде лишен живота и то на свиреп начин, већ да је договор окривљеног са осталом тројицом окривљених био да му помогну да преплаше и претуку ВВ, али да није постојао било какав договор да га том приликом лише живота.

Изнетим наводима, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац окривљеног Миодрага Ђорића, адв. Филип Домазет, оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним пресудама и указује на погрешну оцену изведених доказа.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5. ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажним пресудама, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                 Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић