Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости заједничког браниоца окривљених доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводи да је побијаним решењима, супротно одредбама члана 261. став 1. и став 2. тачка 7), 265. став 1, члана 266. и члана 267 ЗКП, одбијен његов захтев за исплату награде за састав поднеска од 17.02.2021. године којим је, након разледања списа предмета, тражио достављање решења о одбачају кривичне пријаве Основног јавног тужиоца у Прокупљу Кт 581/18 од 20.01.2021. године.

Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости заједничког браниоца окривљених АА, ББ и ВВ, адвоката Марка Јовановића, оцењује као неосноване, а како су исти неосновано истицани и у поступку по редовном правном леку то Врховни касациони суд прихватајући разлоге дате на страни 3. у првом ставу решења Основног суда у Прокупљу Кв 104/21 од 09.06.2021. године као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

У преосталом делу захтеву бранилац наводи да су му нижестепеним решењима досуђени трошкови на име превоза сопственим возилом у мањем износу од траженог, што је супротно члану 9. тачка 3) Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката. Позивајући се на наведену одредбу, бранилац у захтеву истиче да су неосновани наводи првостепеног решења којим је цена горива обрачуната у износу од 159,40 динара по литру, када је примера ради 06.11.2019. године цена најквалитетнијег горива износила 166,40 динара, а дана 03.12.2019. године 167,90 динара, чиме заправо указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП. Међутим, како повреда закона из члана 440. ЗКП не представља разлог прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због ког је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца, то Врховни касациони суд захтев у преосталом делу није посебно разматрао.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 2. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић