Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Ивица Радоњић, захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, при чему не означава ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП али у образложењу захтева указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП наводима да су побијана решења незаконита јер окривљеном нису признати трошкови на име приступа браниоца свим одржаним процесним радњама о којим су сачињени посебни записници, што је супротно Тарифном броју 2. став 1. и 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Из списа предмета произлази да је решењем јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Неготину Кт 639/19 од 20.9.2022. године одбачена кривична пријава подносилаца ББ и ВВ поднета против окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, јер не постоје основи сумње да је учињено наведено кривично дело које се гони по службеној дужности.

Након тога, бранилац окривљеног АА, адвокат Ивица Радоњић, поднео је тужилаштву захтев за накнаду трошкова кривичног поступка „за свако саслушање, по АТ, износ од по 31.500,00 динара, по једном саслушању (записнику) и сваки (евентуални) поднесак, укључујући и овај захтев, по АТ, износ од по 13.500,00 динара, по једном писмену“.

Одлучујући о поднетом захтеву за накнаду трошкова кривичног поступка, јавни тужилац Основног јавног тужилаштва у Неготину је побијаним првостепеним решењем, окривљеном АА досудио трошкове кривичног поступка у износу од 45.000,00 динара и одредио да се исти исплате из буџетских средстава суда браниоцу окривљеног, адвокату Ивици Радоњићу. Образлажући своју одлуку, јавни тужилац је имајући у виду да је бранилац дана 23.7.2020. године присуствовао саслушању окривљеног и испитивању једног сведока, оценио да је реч о једној процесној радњи и стога по овом основу обрачунао трошкове у износу од укупно 31.500,00 динара, док је на име састава захтева за накнаду трошкова кривичног поступка трошкове обрачунао у износу од 13.500,00 динара.

Налазећи да са становишта правилне примене одредаба Законика о кривичном поступку и Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката, испитивање више лица у току једног дана представља једну процесну радњу, независно од броја испитаних лица или од броја посебно сачињених записника, што је став овог суда изражен у одлуци Кзз 356/2021 од 8.4.2021. године, Основни суд у Неготину је у побијаном другостепеном решењу, нашао да је јавни тужилац правилно одлучио о трошковима кривичног поступка и изјављену жалбу браниоца окривљеног, адвоката Ивице Радоњића, одбио као неосновану.

И према налажењу Врховног суда, присуство браниоца саслушању окривљеног АА дана 23.7.2020. године, а одмах затим и испитивању сведока ББ представља једну процесну радњу, чија јединственост и међусобна повезаност се са становишта присуства браниоца огледа у континуитету-непрекинутом низу предузимања ових радњи у току истог дана, без обзира што су о њима у конкретном случају сачињена два засебна записника.

Одредбом члана 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 43/2023 од 26.05.2023. године) прописано је да судови, јавна тужилаштва, јавни бележници, јавни извршитељи, органи државне управе и локалне самоуправе и други органи када одлучују о трошковима поступка, примењују тарифу која важи у време доношења одлуке о трошковима поступка.

Решење јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Неготину Кт 639/19 од 20.9.2022. године којим је одбачена кривична пријава поднета против окривљеног АА, у погледу трошкова кривичног поступка има исто правно дејство као решење о обустави кривичног поступка.

Дакле, одлука о трошковима кривичног поступка, у конкретном случају, донета је пре ступања на снагу Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 43/2023 од 26.05.2023. године), па је правилан закључак изнет у побијаним решењима да окривљеном АА, на име ангажовања браниоца, адвоката Ивице Радоњића, за обављене процесне радње, припадају трошкови кривичног поступка по Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“, број 121/12...37/21), која је важила у време доношења одлуке о трошковима кривичног поступка.

Сходно наведеном, Врховни суд је наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ивице Радоњића, којима се указује да је побијаним решењима повређен закон из члана 441. став 4. ЗКП, оценио као неосноване.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић