Према окривљеном Б.К. је на основу члана 422. тачка 1) ЗКП одбијена оптужба да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 195/15 од 12.05.2015. године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду, браниоца окривљеног Ж.О. – адвоката С.В., браниоца окривљеног Љ.П. – адвоката В.Х. и браниоца окривљеног Б.К. – адвоката П.Ц., па је потврђена пресуда Вишег суда у Новом Саду К.бр.100/13 од 03.02.2015. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Ж.О. – адвокат С.В. због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине у целости правноснажне пресуде Вишег суда у Новом Саду К.бр.100/13 од 03.02.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 195/15 од 12.05.2015. године и предмет врати првостепеном суду на поновну одлуку или да наведене пресуде преиначи и окривљеног Ж.О. ослободи од оптужбе, као и да одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи до окончања кривичног поступка.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, уз примену члана 604. ЗКП, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Ж.О. у захтеву за заштиту законитости истиче да се побијане пресуде заснивају на незаконитом доказу и то на исказу окривљеног Б.К. датом пред полицијским службеницима ПУ Нови Сад дана 20.03.2012. године у 23,10 часова. Ово из разлога јер је наведени исказ прибављен уз претходно употребљену силу према окривљеном Б.К. и нечовечно и понижавајуће понашање (физичка и психичка тортура), којима је утицано на слободу воље окривљеног и његово изнуђено признање, а што овај доказ чини незаконитим у смислу члана 84. у вези члана 16. ЗКП и у смислу члана 85. став 5. у вези члана 9. ЗКП, због чега се на истом није могла засновати судска одлука и он је у смислу чланова 237. и 407. став 1. тачка 2) ЗКП морао бити издвојен из списа.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.О. се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи о повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП били су предмет разматрања Апелационог суда у Новом Саду који је поступао по жалби браниоца окривљеног Ж.О. изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду К.бр.100/13 од 03.02.2015. године. Апелациони суд у Новом Саду као другостепени је ове наводе оценио неоснованим, прихватајући разлоге првостепеног суда дате на страни 18 образложења првостепене пресуде, и о томе на странама 4 и 5 другостепене пресуде Кж1 195/15 од 12.05.2015. године изнео у свему јасне, детаљне и аргументоване разлоге, које и Врховни касациони суд у свему прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Ж.О. - адвоката С.В., на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                Невенка Важић, с.р.