Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљене АА - адвокат Љубица Бесеровац, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине решења Основног суда у Сремској Митровици К.бр.217/16 од 12.11.2019.године и Кв.бр.480/19 од 27.11.2019.године или да преиначи у целини наведена решења тако што ће одбити захтев за накнаду трошкова кривичног поступка законске заступнице оштећене ББ - мајке ВВ, поднет преко пуномоћника - адвоката Јасмине Татјане Чолак, као и да исту обавеже да окривљеној АА накнади трошкове за састављање жалбе и захтева за заштиту законитости од стране браниоца у износима од по 33.000,00 динара.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљене АА захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не означава ни једну повреду закона у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, али се из образложења захтева може закључити да је исти поднет због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП. Ово, имајући у виду да се у захтеву наводи да су побијаним решењима Основног суда у Сремској Митровици повређене одредбе члана 261. и члана 262. став 1. ЗКП, јер како је суд осуђујућом пресудом Основног суда у Сремској Митровици К.бр.217/16 од 22.08.2016.године, која је потврђена пресудом Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1 257/16 од 07.10.2016.године, правноснажно одлучио о трошковима кривичног поступка тако што је окривљену АА ослободио од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка и судског паушала, а на коју пресуду законска заступница оштећене и њен пуномоћник нису уложили жалбу, то је по ставу браниоца накнадно доношење побијаних решења, којим се окривљена АА обавезује да накнади трошкове заступања законске заступнице оштећене ББ - мајке ВВ од стране пуномоћника, противно већ донетој правноснажној одлуци о трошковима кривичног поступка.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљене АА - адвоката Љубице Бесеровац били су предмет разматрања другостепеног већа Основног суда у Сремској Митровици које је поступало по жалби браниоца окривљене АА изјављеној против првостепеног решења Основног суда у Сремској Митровици К.бр.217/16 од 12.11.2019.године. Другостепено веће Основног суда у Сремској Митровици је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 решења Кв.бр.480/19 од 27.11.2019.године изнело јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, указујући да суд није правилно обрачунао висину трошкова кривичног поступка које је досудио законској заступници оштећене, јер из записника о главном претресу од 14.07.2016.године произилази да окривљена која је приступила на овај главни претрес ничим није допринела настанку трошкова везано за његово одлагање, већ законска заступница оштећене која је тражила његово одлагање из разлога што је ангажовала другог пуномоћника, иако је оштећена имала пуномоћника по службеној дужности, се по налажењу овога суда указује на погрешно утврђено чињенично стање од стране суда везано за начин обрачуна трошкова кривичног поступка и у вези са тим износа истих, а што није дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљене, односно њеног браниоца, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, па Врховни касациони суд ове наводе захтева није ни разматрао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене АА - адвоката Љубице Бесеровац, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљене одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                             Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                       Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић