Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 9/18 од 11.04.2018. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА преиначена је пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1386/17 од 16.01.2018. године, само у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу, окривљеног АА, због извршења кривичног дела неовлашћена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, те одредио да ће се ова казна извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује, уз примену електронског надзора, с тим да окривљени не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова, самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора, и на новчану казну у одређеном износу од 50.000,00 динара, коју је дужан платити у року од 30 дана од дана достављања наведене пресуде, а уколико то не учини, одређено је да ће суд новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1386/17 од 16.01.2018. године и Кж3 9/18 од 11.04.2018. године, захтев за заштиту законитости благовремено су поднели:

- окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободити од оптужбе.

-бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Шаренац, због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 9/18 од 11.04.2018. године и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости су недозвољени.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана предвиђено да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да је окривљени овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, али да то може учинити искључиво преко браниоца.

Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени АА лично поднео захтев за заштиту законитости, на шта по закону није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев за заштиту законитости окривљеног АА, недозвољен.

Поред окривљеног, захтев за заштиту законитости поднео је и бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Шаренац, и у истом најпре истакао да у побијаним пресудама нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а да су они који су дати, међусобно противречни, којим наводима је по налажењу овог суда, бранилац указао на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Такође, у поднетом захтеву бранилац истиче и да је суд повредио закон тиме што је окривљеном изрекао безусловну казну затвора, иако се код таквог стања ствари, према оцени браниоца, за ову врсту кривичног дела изриче условна осуда , имајући у виду олакшавајуће околности на страни окривљеног, и одсуство отежавајућих.

Изнетим наводима се, по налажењу овог суда, указује на повреду одредбе члана 441. став 1. ЗКП.

Такође, у захтеву за заштиту законитости бранилац износи сопствену анализу и оцену одбране окривљеног и исказа саслушаних сведока, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у побијаним пресудама, закључујући да окривљени АА није хтео извршење кривичног дела и наступање забрањене последице, с обзиром да је, према оцени браниоца, окривљени само у једном тренутку дошао у контакт са предметним пиштољем, након чега је исти одбацио од себе, не желећи притом ни државину над истим.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из члана 438. став 2. тачка 2) и 441. став 1. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Шаренца, одбацио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, захтев за заштиту законитости окривљеног АА, одбацио као недозвољен, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Шаренца, и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                 Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                            Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић