Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и решења против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на указану битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП је основан.

Из списа предмета произилази, да након што је пресудом Основног суда у Неготину 1К. 275/19 од 25.09.2020. године, окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела проневера из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) и осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, поступајући по жалби браниоца окривљеног Апелациони суд у Нишу је пресудом 5Кж1 бр. 851/20 од 22.02.2021. године преиначио пресуду Основног суда у Неготину тако што је окривљеног АА због учињеног кривичног дела проневера из члана 364. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и обавезао окривљеног да на име имовинскоправног захтева плати оштећеном Националном савету влашке националне мањине износ од 480.250,00 динара, у року од 2 месеца од дана правноснажности пресуде. Истом пресудом жалба браниоца окривљеног у преосталом делу је одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу је потврђена. Том приликом Апелациони суд у Нишу је у жалбеном поступку донео одлуку у већу састављеном од судија Весне Стевановић, председника већа и судија Зорана Поповића и Јасмине Јововић, чланова већа. Након тога бранилац окривљеног је поднео захтев за понављање кривичног поступка који је решењем Основног суда у Неготину 2Кв. 37/21 од 20.04.2021. године одбачен и по изјављеној жалби на предметно решење Апелациони суд у Нишу је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног и том приликом је одлука донета у већу састављеном од судија Ивана Булатовића, председника већа и судија Весне Стевановић и Горане Митић, чланова већа.

Дакле, неспорна је чињеница да је у кривичном поступку пред жалбеним судом учествовала судија Весна Стевановић која је потом била и члан већа које је одлучивало по поднетој жалби на решење о одбачају захтева за понављање кривичног поступка.

Одредбом члана 474. став 2. Законика о кривичном поступку прописано је да приликом одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка, члан већа неће бити судија који је учествовао у доношењу пресуде у ранијем поступку.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Дакле, судија који је у одређеном кривичном поступку био члан већа које је доносило одлуку по поднетом редовном правном леку не може одлучивати о захтеву за понављање кривичног поступка, па супротним поступањем суда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП на коју се основано указује у поднетом захтеву.

С обзиром да је због учињене повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 474. став 2. ЗКП укинуто другостепено решење, Врховни касациони суд се није упуштао у оцену осталих истакнутих повреда закона на које се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, с тим што ће другостепени суд у поновном поступку најпре отклонити повреду закона на коју је указано овом пресудом, а уз то имаће у виду и остале наводе изнете у поднетом захтеву, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Из напред изнетих разлога, суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић