Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 9/11
16.02.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Н.Т., због кривичног дела преваре из члана 208. став 1. КЗ-а у продуженом трајању, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз број 68/11 од 07. фебруара 2011. године, подигнутом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 5935/10 од 23.12.2010. године, у седници већа одржаној дана 16. фебруара 2011. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

            УВАЖАВА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз бр. 68/11 од 07. фебруара 2011. године и утврђује да је правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 5935/10 од 23.12.2010. године повређен кривични закон у корист окривљеног Н.Т. (члан 369. став 1. тачка 2. Законика о кривичном поступку).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Правноснажним решењем Општинског суда у Краљеву Кв. бр. .../09 од 28.01.2009. године одлучено је да се окривљеном Н.Т. на основу одредби члана 304. став 2. ЗКП-а суди у одсуству због кривичног дела преваре из члана 208. став 2. КЗ-а у продуженом трајању а по оптужном предлогу ОЈТ у Краљеву бр. Кт. 364/06 од 18.04.2006. године.

 

            Пресудом Општинског суда у Краљеву К. бр. .../09 од 17.06.2009. године која је постала правноснажна даном доношења пресуде Окружног суда у Краљеву Кж. бр. 489/09 од 30.09.2009. године (којом је као неоснована одбијена жалба ОЈТ у Краљеву и браниоца окривљеног Н.Т. а пресуда Општинског суда у Краљеву, потврђена) окривљени Н.Т. осуђен је на казну затвора у трајању од једне године због кривичног дела преваре из члана 208. став 1. КЗ-а у продуженом трајању.

 

            Након правноснажности пресуде, дана 07. јуна 2010. године осуђени Н.Т. путем свог браниоца адвоката Б.М. поднео је захтев за понављање кривичног поступка са предлогом да му се у смислу одредби члана 413. ЗКП-а суди у присуству. Решењем Основног суда у Краљеву Кв бр. .../10 од 02.09.2010. године усвојен је овај захтев осуђеног и дозвољено је понављање кривичног поступка против окривљеног Н.Т., окончаног правноснажном пресудом Општинског суда у Краљеву К. бр. .../09 од 17.06.2009. године те је прекинуто извршење наведене пресуде и обустављено извршење казне затвора у трајању од једне године изречене осуђеном.

 

            У поновљеном поступку у присуству окривљеног донета је пресуда Општинског суда у Краљеву К. бр. .../09 од 05. октобра 2010. године којом је ранија правноснажна пресуда фактички остављена на снази, с`тим што то у изреци пресуде није тако наведено, већ је преписана изрека раније правноснажне пресуде.

 

            Решавајући о жалбама јавног тужиоца и браниоца окривљеног,  изјављеним против наведене пресуде Апелациони суд у Крагујевцу својом пресудом Кж1 бр. 5935/10 од 23.12.2010. године, поводом изјављених жалби а по службеној дужности, преиначио је пресуду Основног суда у Краљеву К бр. .../09 од 05. октобра 2010. године, тако што је у односу на окривљеног, а на основу одредаба члана 354. тачка 3. ЗКП-а, одбио оптужбу за кривично дело преваре из члана 208. став 1. КЗ-а у продуженом трајању, а све из разлога што је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, те је према окривљеном укинут притвор и наређено да се исти одмах пусти на слободу, док је у вези трошкова кривичног поступка одлучено да исти на основу одредаба члана 197. став 1. ЗКП-а падају на терет буџетских средстава суда.

 

            Републички јавни тужилац Србије подигао је захтев за заштиту законитости Ктз бр. 68/11 од 07.фебруара 2011. године против наведене пресуде Апелационог суда у Крагујевцу због повреде кривичног закона из члана 369. став 1. тачка 2. ЗКП-а са предлогом да Врховни касациони суд донесе пресуду којом се утврђује да је наведеном пресудом повређен кривични закон у корист осуђеног.

 

            Врховни касациони суд је поступио у смислу одредаба члана 422. став 2. и 3. ЗКП-а, с`тим да о седници већа није могао обавестити окривљеног Н.Т. јер је по извештају достављача исти одсељен са адресе која се налази у списима предмета, па је у седници већа одржаној у одсуству уредно обавештених Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, адвоката М.М., размотрио све списе овог предмета са пресудом против које је подигнут захтев и по оцени навода и предлога изнетих у захтеву, нашао:

 

            Захтев за заштиту законитости је основан.

 

            У конкретном случају првостепена пресуда којом је раније правноснажна пресуда (Општинског суда у Краљеву К. бр. .../09 од 17.06.2009. године која је потврђена пресудом Окружног суда у Краљеву Кж. бр. 489/09 од 30.09.2009. године) остављена на снази, донета је након дозвољеног понављања поступка у корист осуђеног Н.Т. коме је у ранијем поступку суђено у одсуству (члан 413. ЗКП-а).

 

            У поновљеном поступку у корист осуђеног преиспитује се законитост раније правноснажне пресуде према стању ствари које обухвата и чињенице и примену материјалног и процесног права у време њеног доношења. То значи да у поновљеном поступку такво преиспитивање може довести, на основу оцене ранијег или новог доказног материјала, до потпуне или делимичне рехабилитације осуђеног те с`тим у вези потпуног или делимичног стављања ван снаге раније правноснажне пресуде и доношења нове ослобађајуће или блаже осуђујуће пресуде, односно до остављања раније правноснажне пресуде на снази.

 

            У том случају нипошто се не ради о томе да се у новом поступку тек треба остварити гоњење за нешто што није било већ обухваћено ранијом пресудом којом је кривични поступак правноснажно окончан. Ово и због тога што се застарелост кривичног гоњења и застарелост извршења казне међусобно искључују, тј. не могу тећи истовремено, па како је у конкретном случају застарелост извршења казне текла од правноснажности пресуде којом је Н.Т. осуђен у одсуству, то уз њу не може паралелно тећи и застарелост кривичног гоњења.

 

            Процесна ситуација настала од дана правноснажности решења којим је дозвољено понављање поступка у смислу члана 413. ЗКП, и за време новог суђења, искључује утицај застарелости кривичног гоњења, на исход тог поступка.

 

            Другим речима, у одредби члана 413. ЗКП, прописано је понављање поступка након суђења у одсуству у ком се остварује искључиво интерес окривљеног који очекује повољнију пресуду од раније донете правноснажне пресуде, независно од тока или истека рокова застарелости. Ово тим пре што окривљени може захтевати понављање поступка у смислу наведене процесне одредбе, након правноснажности раније пресуде, али и након што наступи апсолутна застарелост кривичног гоњења.

 

            Поступајући супротно, преиначењем првостепене пресуде којом је ранија правноснажна пресуда у односу на окривљеног Н.Т. остављена на снази, и то због застарелости кривичног гоњења у поновљеном поступку након правноснажности раније пресуде и дозвољеног понављања поступка у корист окривљеног, те с`тим у вези, одбијањем оптужбе против окривљеног, Апелациони суд у Крагујевцу је својом пресудом Кж1 бр. 5935/10 од 23.12.2010. године повредио кривични закон и то одредбу члана 369. став 1. тачка 2. ЗКП-а у корист окривљеног, јер застарелост кривичног гоњења не може утицати на исход поступка за време новог суђења у смислу члана 413. ЗКП, чиме је на известан начин дошло и до привилеговања овог окривљеног.

 

            Због тога је захтев за заштиту законитости уважен као основан и утврђено да је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 5935/10 од 23.12.2010. године повређен кривични закон у корист окривљеног Н.Т. (члан 369. став 1. тачка 2. ЗКП-а) јер је после доношења правноснажне пресуде којом је окривљени осуђен у одсуству, приликом новог суђења, по одредбама члана 413. ЗКП-а у односу на окривљеног одбијена оптужба на основу одредби члана 354. став 1. тачка 3. ЗКП-а, због застарелости кривичног гоњења.

 

            Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 30. став 1.  и члана 32. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, 116/2008), те члана 24. став 7. ЗКП-а односно члана 10. Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2009), а применом члана 425. став 2. ЗКП-а, одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар-саветник,                                                          Председник већа-судија,

 

    Мила Ристић, с.р.                                                                   Бата Цветковић, с.р.