Кзз 911/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 911/2016
10.08.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Радослава Петровића, Драгише Ђорђевића и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Н.Ђ. и др, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234. став 2. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.Ђ., адвоката А.Ј., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица Кучево К 515/10 од 08.05.2015. године и Вишег суда у Пожаревцу Кж1 2/16 од 04.02.2016. године, у седници већа одржаној 10.08.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.Ђ., адвоката А.Ј., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица Кучево К 515/10 од 08.05.2015. године и Вишег суда у Пожаревцу Кж1 2/16 од 04.02.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица Кучево К 515/10 од 08.05.2015. године, поред осталих, окривљени Н.Ђ. је оглашен кривим да је извршио кривично дело зоупотреба положаја одговорног лица у продуженом трајању из члана 234. став 2. у вези става 1. у вези чл. 33. и 61. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и девет месеци у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 12.11.2007. године до 03.01.2008. године. Истом пресудом окривљени С.М., Н.Ђ., М.М., В.П. и Ф.Т. су обавезани да солидано на име трошкова кривичног поступка исплати износ од 96.477,56 динара, а окривљени С.М. и Н.Ђ. солидарно још износ од 13.500,00 динара, окривљени Р.Ж. износ од 3.700,00 динара и окривљени М.М. износ од 3.740,00 динара све у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Окривљени С.М., Н.Ђ., М.М., В.П. и Ф.Т. су обавезани да на име трошкова кривичног поступка солидарно плате оштећеној К. б. АД Б. износ од 150.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде. Окривљени С.М., Н.Ђ., М.М., В.П. и Ф.Т. су обавезани да на име судског паушала исплате суду износе од по 10.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Оштећена К. б. АД Б. је ради остваривања имовинскоправног захтева упућена на парницу.

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Кж1 2/16 од 04.02.2016. године усвајањем жалбе браниоца окривљених В.П. и Ф.Т. укинута је пресуда Основног суда у Пожаревцу – Судска јединица у Кучеву К 515/10 од 08.05.2015. године у односу на окривљене В.П. и Ф.Т. и предмет је у том делу враћен првостепеном на поновни поступак, док су жалбе Основног јавног тужиоца у Пожаревцу, окривљеног Н.Ђ. и пуномоћника оштећене К. б. одбијене као неосноване, а првостепена пресуда у осталом је потврђена.

Против наведених пресуда, у делу у којем су постале правноснажне, захтев за заштиту законитости је благовремено поднела бранилац окривљеног Н.Ђ., адвокат А.Ј., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде у односу на окривљеног Н.Ђ. и предмет врати нижестепеним судовима на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа, у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче повреде поступка које су претходиле доношењу и објављивању пресуде наводећи да је првостепени суд пресуду донео практично пре закључења главног претреса, будући да је главни претрес пред првостепеним судом 08.05.2015. године закључен у 14,25 часова после завршних речи, а да је суд пресуду објавио у 14,50 часова истог дана, при чему је изрека пресуде садржи 11 страница густо куцаног текста, из чега произилази да поступајући судија није могао за 25 минута технички да изради и откуца 11 страна изреке пресуде.

Изнетим наводима, бранилац окривљеног указује на то да је побијана првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) у вези члана 418. ЗКП.

Поред тога у захтеву се истиче и то да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржини записника о исказима датих у поступку и самих тих записника, при чему у изрекама и у образложењима побијаних пресуда нема разграничења радњи деловања саизвршилаца.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, од стране браниоца и окривљеног, због повреде закона из чл. 418. и 438. став 2. тач. 2) и 3) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                          Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                     Јанко Лазаревић,с.р.