Кзз 913/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 913/2015
20.10.2015. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Б.М., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. П.Ј., поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Зајечару К 43/13 од 09.07.2015. године и Кв 109/15 од 14.08.2015. године, у седници већа одржаној 20.10.2015. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окр. Б.М., УКИДАЈУ правноснажна решења Вишег суда у Зајечару К 43/13 од 09.07.2015. године и Кв 109/15 од 14.08.2015. године и предмет враћа Вишем суду у Зајечару на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Зајечару К 43/13 од 09.07.2015. године окр. Б.М., који је пресудом истог суда К 43/13 од 19.09.2013. године, ослобођен од оптужбе за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, досуђени су трошкови кривичног поступка у износу од 188.364,00 динара на име одбране од стране изабраног браниоца адв. П.Ј.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Виши суд у Зајечару је решењем Кв 109/15 од 14.08.2015. године, одбио жалбу као неосновану.

Против наведених правноснажних решења бранилац окривљеног адв. П.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане одлуке о трошковима поступка у одбијајућем делу преиначи и, поред досуђених трошкова, окривљеном досуди и накнаду трошкова до износа опредељеног захтевом – 201.282,00 динара увећане за састав захтева за заштиту законитости.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М. је основан.

Основано бранилац окривљеног у захтеву наводи да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Наиме, првостепеним решењем окр. Б.М. досуђени су трошкови кривичног поступка за састав жалбе против решења о одређивању притвора, за састав приговора против оптужнице, за одбрану на два одржана главна претреса и трошкове превоза браниоца за приступ на два одржана претреса, док је захтев браниоца за накнаду трошкова на име награде за одсуство из канцеларије, разгледање списа предмета, за састав одговора на жалбу, за састав дописа и образложених поднесака и за један обављени разговор са окривљеним у притвору, одбио уз образложење да наведени трошкови не представљају неопходне и нужне издатке браниоца окривљеног у смислу члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП, је, између осталог, прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је. да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу односно пресуди, да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Чланом 2. став 2. Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката („Службени гласник РС“ број 121/2012) прописано је да су странка или надлежни орган дужни да адвокату исплате и награду и накнаду, док је чланом 8. исте тарифе прописано да адвокату припада накнада за стварне трошкове који су били потребни за обављање поверених му послова, а чланом 9. је прописано да адвокату за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије између осталог, припада накнада за одсуствовање из адвокатске канцеларије. Такође тарифним бројем 4 у ставу један прописани су поднесци за чије састављање адвокату припада награда из тарифног броја 1, а у ставу два да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1 за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку, док је тарифним бројем 5 прописано да адвокату припада награда из тарифног броја 1 између осталог, за састављање одговора на жалбу.

Осим тога, тарифним бројем 6 прописано је да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1 за сваки обављени разговор са окривљеним који је лишен слободе или се налази у притвору а тарифним бројем 79 да адвокату за прегледање и разматрање списа предмета припада 50% награде прописане за поднеске којима се покреће поступак чији се списи разматрају.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер суд, супротно цитираним одредбама Законика о кривичном поступку и тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, није досудио награду и нужне издатке браниоцу – за одсуствовање из адвокатске канцеларије, за састав одговора на жалбу и за састав образложених поднесака, разматрање списа и разговор са окривљеним у притвору.

Стога је Врховни касациони суд уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, укинуо побијана решења и предмет враћа Вишем суду у Зајечару на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће отклонитио повреду закона на које је указано овом пресудом и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и донети правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                         Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                     Драгиша Ђорђевић,с.р.