Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП-а, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, јер је оштећени дете ванбрачне партнерке брата окривљеног из њене раније емотивне везе и не сматра се чланом породице окривљеног, па самим тим нису испуњени сви битни елементи бића кривичног дела насиље у породици.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи браниоца окривљеног АА - адвоката Младена Станојева о повреди кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП-а били су предмет разматрања Апелационог суда у Новом Саду који је у овом кривичном поступку поступао у другом степену по жалби изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Бечеју К 218/2019 од од 20.12.2019. године. Апелациони суд у Новом Саду као другостепени суд је ове наводе браниоца окривљеног оценио неоснованим и о томе на страни 2, у последњем пасусу и на страни 3 другостепене пресуде Кж1 342/20 од 19.05.2020. године изнео јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Наиме, према одредби члана 112. тачка 28) Кривичног законика чланом породице сматрају се супружници, њихова деца, преци супружника у правој линији крвног сродства, ванбрачни партнери и њихова деца, усвојилац и усвојеник, хранилац и храњеник. Ова лица представљају чланове породице у свакој ситуацији а уколико живе у истом породичном домаћинству, члановима породице, поред наведених лица, сматрају се и браћа и сестре, њихови супружници и деца, бивши супружници и њихова деца и родитељи бивших супружника, као и лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

Дакле, у конкретном случају оштећени малолетни ББ сматра се у односу на окривљеног чланом породице, како је то правилно нашао суд у побијаној правоснажној пресуди.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП-а на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Младена Станојева, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                   Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                               Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић