Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног АА, као разлог подношења захтева за заштиту законитости, формално истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези одредаба члана 14. Европске конвенције о екстрадицији са додатним протоколима и одредаба чланова 14. и 38. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, које одредбе се односе на начело специјалитета, а због које повреде кривичног закона је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, из навода у образложењу захтева произилази да бранилац окривљеног заправо само оспорава и полемише са разлозима које су нижестепени судови дали у побијаним решењима за своју одлуку да одбију молбу окривљеног, који је држављанин Републике Црне Горе, за његов трансфер - премештај у Републику Црну Гору, а ради извршења преосталог дела казне затвора која му је изречена правноснажном пресудом Вишег суда у Новом Саду К.бр.30/13 од 04.03.2013. године, дајући при томе сопствене разлоге да су у конкретном случају испуњени сви законом прописани услови за премештај окривљеног у државу чији је држављанин, у Републику Црну Гору ради извршења казне затвора по наведеној правноснажној пресуди, те бранилац даље указује и на нејасност и противречност разлога које је дао другостепени суд у образложењу побијаног другостепеног решења, а што би по налажењу овога суда представљало битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних решења, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном (члан 439. тачка 2. ЗКП), док суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која није предвиђена као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, већ би само могла бити основ за подношење захтева за заштиту законитости од стране Републичког јавног тужиоца, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из напред изнетих разлога Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Павла Мушицки одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић