Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Врховни касациони суд најпре налази да из списа предмета произилази да је правноснажном пресудом Основног суда у Суботици К 515/14 од 05.06.2015. године стављена ван снаге пресуда Основног суда у Суботици К 1249/11 од 25.10.2011. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 4496/11 од 19.06.2012. године, а којом је окривљени Д.Ћ. оглашен кривим због извршеног кривичног дела из члана 348. став 1. КЗ, па је на основу члана 422. тачка 1) ЗКП према окривљеном Д.Ћ. одбијена оптужба да је извршио кривично дело из члана 348. став 1. КЗ, те је одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџета Републике Србије. Након тога, окривљени је преко браниоца поднео захтев за накнаду трошкова поступка у којем је између осталих определио и трошкове за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије и то трошкове дневница и превоза браниоца сопственим возилом на релацији Нови Сад – Суботица и назад, а с обзиром на то да је канцеларија браниоца у Новом Саду, а да су се главни претреси у предметном поступку одржавали пред Основним судом у Суботици. Побијаним првостепеним решењем окривљеном су досуђени трошкови кривичног поступка у укупном износу од 237.000,00 динара, с тим што суд није признао окривљеном трошкове за дневнице ради приступа на главне претресе који су одржавани пред Основним судом у Суботици, као и путне трошкове браниоца окривљеног на релацији Нови Сад – Суботица и назад, јер по оцени првостепеног суда пребивалиште окривљеног је у Суботици, те је исти могао да ангажује браниоца адвоката са подручја седишта Основног суда у Суботици. Жалба браниоца окривљеног изјављена против наведеног решења је побијаним другостепеним решењем одбијена као неоснована.

Одредбом члана 2. став 2. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката је прописано да су странка или надлежан орган, дужни да адвокату плате и награду и накнаду трошкова, док је чланом 9. исте Тарифе, између осталог, прописано да за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, адвокату припада накнада за превоз и то за превоз сопственим возилом у висини од 30 % од цене најквалитетнијег бензина по пређеном километру, као и накнада за дневнице које износе исто као и запосленима у државним органима, изабраним, односно постављеним лицима.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП је између осталог прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца. Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника, као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по оцени овог суда, у побијаним решењима је повређен закон у смислу члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. ЗКП у вези члана 9. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката јер побијаним одлукама суд окривљеном није досудио нужне издатке које је његов бранилац имао у предметном кривичном поступку за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије и то издатке за превоз сопственим возилом и за дневнице, а који трошкови су у захтеву за накнaду трошкова тражени и опредељени.

Наиме, по налажењу овог суда, а како се то основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, судови у побијаним решењима нису могли да окривљеном не признају право на накнаду дневница и путних трошкова које је имао његов бранилац због приступа на главне претресе пред Основним судом у Суботици, са разлогом да како је пребивалиште окривљеног у Суботици то је исти могао да ангажује браниоца са подручја Основног суда у Суботици, а не браниоца из Новог Сада. Ово стога, јер не постоји прописана обавеза окривљеног да приликом избора и ангажовања браниоца, изабере браниоца са територије свог пребивалишта, при чему није спорно да је бранилац у предметном поступку приступао на главне претресе који су одржавани пред Основним судом у Суботици, а да му је канцеларија на територији града Новог Сада, те да је у захтеву за накнаду трошкова поступка истакнуто да је бранилац на те претресе долазио сопственим возилом.

С тим у вези, а имајући у виду да окривљеном у овом поступку припадају нужни издаци које је имао његов бранилац, па и издаци за обављање послова изван седишта адвокатске канцеларије, односно накнада за превоз сопственим возилом и накнада за дневнице, чије висине се тачно могу одредити на основу напред цитиране одредбе члана 9. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, то нижестепени судови нису могли да одбију захтев за њихову накнаду из разлога што је окривљени могао да ангажује браниоца са територије Основног суда у Суботици, а не браниоца из Новог Сада.

Како је побијаним решењима повређен закон у смислу члана 441. став 4. ЗКП, то су иста морала бити укинута и предмет враћен Основном суду у Суботици на поновно одлучивање у првостепеном поступку. У поновном поступку суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истим како би могао да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                    Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.