
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 929/2024
22.10.2024. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Милене Рашић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА сада АА1, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА сада АА1 – адвоката Јоване Нешић Личанин, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 од 22.04.2024. године и КВ.бр. 38/24 од 10.05.2024. године, у седници већа одржаној дана 22.10.2024. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА сада АА1 – адвоката Јоване Нешић Личанин, поднет против правноснажних решења Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 од 22.04.2024. године и КВ.бр. 38/24 од 10.05.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 од 22.04.2024. године одбачен је као недозвољен захтев браниоца окривљене – адвоката Јоване Нешић Личанин за доношење решења о трошковима кривичног поступка.
Решењем Основног суда у Сурдулици КВ.бр. 38/24 од 10.05.2024. године одбијена је жалба браниоца окривљене – адвоката Јоване Нешић Личанин од 30.04.2024. године, изјављена против решења Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 од 22.04.2024. године као неоснована.
Против наведених правноснажних решења о трошковима кривичног поступка захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљене АА сада АА1 – адвокат Јована Нешић Личанин, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења преиначи тако што ће одбацити приватну тужбу, обуставити кривични поступак против окривљене и признати захтев браниоца окривљене адвоката Јоване Нешић Личанин за доношење решења о трошковима кривичног поступка у предмету Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 или иста укине и предмет врати на поновни поступак и одлуку првостепеном суду – Основном суду у Сурдулици са примедбама да првостепени суд одбаци приватну тужбу, обустави кривични поступак против окривљене и призна све тражене трошкове кривичног поступка окривљеној.
Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу и, у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је по оцени навода изложених у захтеву, нашао:
Бранилац окривљене у поднетим захтеву за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 441. став 4. у вези члана 265. став 3. и члана 262. став 1. ЗКП, коју образлаже да је суд морао да донесе решење којим одбацује приватну кривичну тужбу, у ситуацији када на страни приватног тужиоца објективно нема овлашћења за покретање кривичног поступка (према чињеничном опису дела радило се о гоњењу по службеној дужности од самог почетка поступка, а не о гоњењу по приватној кривичној тужби). Даље се наводи да, према важећој судској пракси, ситуација када је приватна кривична тужба одбачена се изједначава са обуставом кривичног поступка, те да окривљена има право на трошкове, сходно члану 265. став 3. ЗКП и исти треба да падну на терет приватног тужиоца и да је суд био у обавези да донесе одлуку о трошковима кривичног поступка.
По оцени овога суда изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене су неосновани.
Из списа предмета произлази да је пред Основним судом у Сурдулици покренут кривични поступак по приватној тужби приватног тужиоца ББ против окривљене АА због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 1. КЗ, да је решењем Основног суда у Сурдулици К.бр. 44/22 од 01.03.2023. године предметна кривична тужба сматрана кривичном пријавом, да је ОЈТ у Владичином Хану својим актом Кт бр. 1667/20 од 09.05.2022. године изјавило да преузима кривично гоњење налазећи да се ради о кривичном делу насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ.
Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, док је ставом 2. истог члана, одређено да ће председник већа или судија појединац, ако недостају подаци о висини трошкова, донети посебно решење када се ти подаци прибаве.
Имајући у виду цитирану законску одредбу, те чињеницу да поступак пред судом није окончан доношењем решења о одбачају приватне тужбе, већ је приватна тужба сматрана кривичном пријавом и као таква достављена надлежном ОЈТ у Владичином Хану које је преузело кривично гоњење, то је правилан став изнет у побијаним решењима да не постоји пресуда или решење које одговара пресуди, а које садржи одлуку о томе ко ће сносити трошкове кривичног поступка и колико они износе, те суд није могао посебним решењем да одлучи о томе ко сноси трошкове поступка, јер посебно решење се доноси само уколико недостају подаци о висини трошкова и тада председник већа или судија појединац може о томе да одлучи када се ти подаци и прибаве, у смислу члана 262. ЗКП.
Из наведених разлога, неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљене, указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.
Уједено Врховни суд указује да наводи захтева за заштиту законитости којима се указује на повреде закона из члана 502. ЗКП (одбацивање оптужног акта) и члана 438. став 3. ЗКП нису били предмет оцене Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, обзиром да исте нису дозвољени разлози за подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП донета је одлука као у изреци ове пресуде.
Записничар-саветник, Председникa већа-судија,
Ирина Ристић, с.р. Мирољуб Томић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић