Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, и у седници већа коју је у смислу члана 488. став 2. ЗКП одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су нижестепени судови чињенично стање у побијаним пресудама утврдили на основу сасвим „смушеног и контрадикторног“ исказа оштећене и приватне тужиље и одбране окривљеног, при чему бранилац напомиње да окривљени није признао извршење кривичног дела које му је приватном тужбом стављено на терет, већ је у својој одбрани само описао начин на који је дошао до предметног новца. С тим у вези бранилац наводи да судови током поступка нису утврдили да се ради о туђој покретној ствари, јер се поставља питање чији је новац окривљени узео, будући да је власник тог новца за сада непознат и да новац потиче од обављања пословне делатности којом се бавио отац приватне тужиље и супруге окривљеног, а којом делатношћу су се заједно са покојним оцем бавили окривљени и његова супруга и приватна тужиља, те да је између свих њих постојала заједница живота и заједничко стицање. Из наведеног, по оцени браниоца, произилази да је постојало и учешће окривљеног у стицању предметног новца, а током поступка свакако није утврђено да се ради о покретној ствари која припада приватној тужиљи у целости.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, а везано за то да ли предметни новац у износу од 27.400 евра представља туђу покретну ствар.

У смислу изнетих навода браниоца, а имајући у виду да је у изреци побијане првостепене пресуде наведено „из куће своје ванбрачне супруге М.М. и њене сестре Ј.М. одузео новац у износу од 27.400 евра...“, те да ставом другим изреке суд „оштећену ради остваривања имовинскоправног захтева упућује на парницу“ не наводећи коју оштећену, као и да ли одузети новац представља туђу покретну ствар, по оцени овог суда, бранилац захтевом указује и на неразумљивост изреке побијане првостепене пресуде, а што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди и због повреде одредаба члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев окривљеног, оценио као недозвољен. При чему, овај суд наглашава, да због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП постоји могућност подношења иницијативе Републичком јавном тужиоцу који може изјавити захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                 Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                               Бата Цветковић,с.р.