.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 941/2017
26.09.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. КЗ у вези са кривичним делом угрожавања јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Божидара Иванчевића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Сомбору К 990/14 од 08.03.2017. године и Вишег суда у Сомбору Кж1 94/17 од 13.06.2017. године, у седници већа одржаној 26.09.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Сомбору К 990/14 од 08.03.2017. године и Вишег суда у Сомбору Кж1 94/17 од 13.06.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сомбору К 990/14 од 08.03.2017. године, окр. АА, оглашен је кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 3. у вези са кривичним делом угрожавања јавног саобраћаја из члана 289. став 3. у вези става 1. КЗ, за које дело му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се казна неће извршити уколико окривљени у периоду од две године не учини ново кривично дело, а изречена му је и мера безбедности забране управљања возилом „Б“ категорије у трајању од шест месеци, рачунајући од дана правноснажности пресуде.
Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Виши суд у Сомбору је пресудом Кж1 94/17 од 13.06.2017. године, одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног адв. Божидар Иванчевић поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона – члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП, без конкретног предлога у погледу одлуке Врховног касационог суда по поднетом захтеву.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен.
Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним или жалбеним судом – члан 74, члан 438. став 1. тач.1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1., члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је правноснажним одлукама повређен закон јер је на утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право, чиме у суштини указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, иако ту повреду не опредељује конкретно. У образложењу захтева бранилац не указује у чему се наведена повреда закона састоји већ описује чињенично стање описано изреком првостепене пресуде, затим износи своје виђење предметне саобраћајне незгоде наводећи да учесник у саобраћају, овде окривљени није могао да уочи оштећеног, да није имао разлога да предвиди да ће се неосветљени бициклиста кретати истом саобраћајном траком, износи своје коментаре налаза и мишљења саобраћајног вештака и полемише са ставом нижестепених судова о кретању неосветљених бициклиста на простору изван нсељеног места ... чиме у суштини оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом.
Како се, међутим, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања захтев за заштиту законитости не може поднети, то је захтев недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
