Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 331/21 од 10.06.2021. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног АА, адвокат Тихомир Димковић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) у вези члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исте преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је на седници већа, коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев поднет, те је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА, у захтеву за заштиту законитости истиче да се правноснажна пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати и то на одбрани окривљеног ГГ са записника од 05.05.2017. године и 06.05.2017. године, изнетој у поступку који се водио у одсуству окривљеног АА. Бранилац, даље, у захтеву наводи да је решењем Вишег суда у Зрењанину К 77/17 од 21.12.2017. године, према окривљеном ГГ, обустављен кривични поступак због смрти окривљеног, а решењем истог суда К 77/17 од 22.10.2020. године, стављено је ван снаге решење тог суда Кв 367/17 од 09.10.2017. године, којим је окривљеном АА одређено суђење у одсуству, након чега је на главном претресу одржаном 12.01.2021. године, прочитан исказ ГГ, са записника од 05.05.2017. године и 06.05.2017. године, што је, према ставу одбране, у супротности са одредбом члана 406. став 1. и став 3. ЗКП, јер у записнику о главном претресу нису наведени разлози због којих се ови докази изводе у складу са одредбом става 1. члана 406. ЗКП, како је то прописано ставом 3. истог члана. Самим тим, према наводима захтева, суд није упознао окривљеног са садржином исказа пок. ГГ у складу са чланом 406. став 1. при чему су пресуде донете само на основу одбране окривљеног ГГ, а није очигледно да би и без тог доказа била донета иста пресуда.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Према одредби члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, осим у случајевима посебно прописаним у том законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. тог законика, ако су испитана лица умрла, душевно оболела или се не могу пронаћи или је њихов долазак пред суд немогућ, или знатно отежан због старости, болести и других важних разлога.

Из списа предмета произлази да је окривљени ГГ, у току истраге изнео одбрану пред Вишим јавним тужиоцем у Зрењанину, дана 05.05.2017. године и дана 06.05.2017. године, након чега је решењем Вишег суда у Зрењанину К 77/17 од 21.12.2017. године, кривични поступак према овом окривљеном обустављен због смрти окривљеног, а суд је на главном претресу одржаном дана 12.01.2021. године одредио извођење доказа читањем записника о саслушању ГГ пред Вишим јавним тужиоцем у Зрењанину од 05.05.2017. године и 06.05.2017. године.

Из изнетог произлази да је суд, у смислу члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, био овлашћен да на главном претресу прочита записнике о ранијем саслушању саокривљеног ГГ, који је у току поступка умро.

Следствено изнетом, како су записници о саслушању ГГ од 05.05.2017. године и 06.05.2017. године, у доказном поступку на главном претресу изведени под условима прописаним одредбом члана 406. став 1. тачка 1) ЗКП, при чему окривљени и бранилац након извођења наведених доказа читањем на главном претресу нису имали примедбе, што подразумева да су били упознати са садржином ових доказа, то, по оцени овога суда, наведени записници, не представљају незаконите доказе, у смислу навода захтева, на којима се пресуда није могла заснивати.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је наводе захтева браниоца окривљеног АА којима се указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оценио као неосноване.

Према наводима захтева, незаконит доказ на коме се заснива побијана правноснажна пресуда је и налаз и мишљење вештака доктора Тихомира Папића, од 28.02.2018. године са образложењем да овај вештак није могао да обави вештачење окривљеног ГГ, јер га је као пацијента познавао од 2011. године и био је упознат са његовим породичним односима, које чињенице, по ставу браниоца, доводе у питање непристрасност и објективност наведеног вештака.

Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног изнетим наводима захтева не указује да је наведени доказ сам по себи и по начину прибављања у супротности са одредбама Законика о кривичном поступку, већ у суштини истиче околности које изазивају сумњу у непристрасност вештака др Тихомира Папића, чиме правноснажну пресуду побија због повреде закона из члана 42. у вези члана 37. став 2. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 42. у вези члана 37. став 2. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић