Врховни суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА указује да су нижестепена решења донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП у вези члана 37. став 1. тачка 4) и става 2. ЗКП.

С тим у вези, у захтеву се истиче да су судије Јасмина Јововић, Горана Митић и Александар Перуновић, који су учествовали у доношењу пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2/24 од 16.01.2024. године, те одбили као неосноване жалбе окривљеног и његових бранилаца и потврдили пресуду Вишег суда у Нишу Кв бр.637/23 од 18.12.2023. године, у истом саставу учествовали и у доношењу побијаног другостепеног решења (Апелационог суда у Нишу Кж.уо. бр.39/24 од 23.05.2024. године), дакле учествовали су и у доношењу одлуке поводом жалбе окривљеног и његових бранилаца изјављених против решења Вишег суда у Нишу Куо бр.23/24 од 25.04.2024. године, а на који начин је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) и став 2. ЗКП. У захтеву се наводи и да је у конкретном случају, због истог састава већа, нарушена претпоставка непристрасности судије на штету окривљеног, обзиром да је целокупно веће, које је донело другостепену одлуку, претходно одлучивало и по жалби на пресуду.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног су, по оцени овога суда, неосновани.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ће судија или судија поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Одредбом члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је да ова битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако је на главном претресу учествовао судија или судија поротник који се морао изузети.

Дакле, из цитиране законске одредабе јасно произилази да се о апсолутно битној повреди одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се браниоци окривљеног позивају у захтеву, може говорити само уколико се ради о учествовању у суђењу, односно на главном претресу у првостепеном поступку или о одлучивању у поступку по редовном или ванредном правном средству, судије који се мора обавезно изузети из разлога прописаних чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП.

Из списа предмета утврђује се да је пресуда Вишег суда у Нишу Кв бр.637/23 од 18.12.2023. године донета у поступку спајања казни окривљеном, и тако што је усвојен захтев браниоца окривљеног АА и преиначене су у погледу одлуке о казни пресуде Вишег суда у Нишу Кв бр.144/18 од 22.05.2018. године и пресуда Вишег суда у Нишу К бр.137/17 од 11.04.2018. године, те је окривљени применом одредаба члана 60, 62, 63. и 552. став 1. тачка 1) ЗКП осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет година и осам месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 16.09.2004. године до 27.09.2004. године и од 06.10.2008. године до 22.07.2009. године, те време проведено на издржавању казни затвора по наведеним пресудама.

Ова пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2/24 од 16.01.2004. године, у чијем доношењу су учествовале Јасмина Јововић у својству председника већа, Горана Митић и Александар Перуновић, у својству чланова већа.

Како, дакле, из списа предмета произилази да су судије Јасмина Јововић у својству председника већа, те Горана Митић и Александар Перуновић, у својству чланова већа, учествовали у доношењу другостепене одлуке (пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.2/24 од 16.01.2004. године), поступајући по жалбама изјављеним против пресуде о спајању казни окривљеном, односно да нису учествовали у суђењу, односно на главном претресу, у првостепеном поступку у којем се одлучује о кривици окривљеног, те да су затим у истом саставу одлучивали у другом степену, по жалбама изјављеним против решења којим је одбачена молба за условни отпуст окривљеног са издржавања казне затвора, то по оцени овога суда у конкретном случају није реч о процесној ситуацији која је прописана одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, због којих би се наведене судије морале изузети од судијске дужности.

Питање непристрасности судије (члан 37. став 2. ЗКП) због евентуалне „контаминације“ учествовањем у доношењу предпретресних одлука, могло би се поставити у другим процесним ситуацијама, а свакако и приликом одлучивања о кривици окривљеног, што у конкретној ситуацији није случај.

Из наведених разлога Врховни суд налази да побијаним нижестепеним решењима није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, обзиром да судије Јасмина Јововић, Горана Митић и Александар Перуновић нису поступали ни у једном својству које је прописано одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а које би представљало разлог за обавезно изузеће судије од поступања у предмету, те су супротни наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА оцењени неоснованим.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић