.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 987/2015
26.11.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Иваном Тркуљом Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног С.К. и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног С.К., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Крушевцу К 5/12 од 03.09.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1728/14 од 08.12.2014. године, у седници већа одржаној 26.11.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљеног С.К., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Крушевцу К 5/12 од 03.09.2014. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1728/14 од 08.12.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Крушевцу К 5/12 од 03.09.2014. године, поред осталих, окривљени С.К. је оглашен кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које је осуђен на казну затвора у трајању од четири године, у коју му се има урачунати време проведено у притвору почев од 22.11.2011. године до 06.08.2012. године. Истом пресудом окривљени С.К. је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка у износу од 50.464,00 динара и трошкове судског паушала у износу од 5.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1728/14 од 08.12.2014. године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног С.К. и његовог браниоца и бранилаца окривљених В.М. и Н.Б., а пресуда Вишег суда у Крушевцу К 5/12 од 03.09.2014. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео окривљени С.К. у смислу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 4) и став 2. тач.1), 2) и 3) ЗКП, као и због повреде чл. 16. став 1. и 473. став 1. тач.2), 3) и 6) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд „комплетан предмет сагледа и донесе праведну одлуку“.
Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је у ставу 3. истог члана предвиђено да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да је окривљени овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, али да то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени лично поднео захтев за заштиту законитости, на шта по закону није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је захтев за заштиту законитости окривљеног С.К. недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, донео одлуку као у изреци решења.
Записничар - саветник Председник већа - судија
Ивана Тркуља Веселиновић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
