Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.184/24 од 08.04.2024. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката Ђорђа Гачевића, а пресуда Другог основног суда у Београду К бр.583/22 од 09.11.2023. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Ђорђе Гачевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, те повреде одредаба члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, или укинути побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање, уз истовремени захтев да се на основу члана 488. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одлаже, односно прекида.

Врховни суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изложених у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу у којем се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док у осталом делу нема законом прописан садржај.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи са су нижестепене пресуде засноване на незаконитом доказу – записнику о претресању стана и других просторија МУП РС – ДП – ПУ за Град Београд – ПС Чукарица од 15.09.2021. године, обзиром да је претрес извршен на основу неуредног налога, који није садржао прецизно одређен предмет претреса, супротно одредбама члана 155. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 158. став 1. ЗКП.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд оцењује неоснованим, обзиром да је на исту повреду и са истоветним образложењем одбрана окривљеног указивала у жалби изјављеној против првостепене пресуде, па како је Апелациони суд у Београду, као другостепени, ове жалбене наводе оценио неоснованим, и о томе на страни 3 став 3 и 4 образложења своје одлуке изнео довољне и јасне разлоге због чега налази да је наведени записник сачињен у свему у складу са одредбом члана 155. ЗКП, те да је претресање извршено у складу са одредбама члана 157. ЗКП, које разлоге и овај суд у свему прихвата као правилне, то у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на ове разлоге и упућује.

Из наведених разлога, поднети захтев одбијен је као неоснован у делу у којем се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

У осталом делу, исти захтев одбачен је јер нема законом прописан садржај.

Наиме, одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законоитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) Законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

У уводу захтева, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца, међутим у образложењу захтева не наводи у чему се ова повреда конкретно састоји, па како Врховни суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује само у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, сходно одредби члана 489. став 1. ЗКП, и није овлашћен да по службеној дужности испитује у чему се конкретно састоји истакнута повреда закона на коју се захтевом само указује, то је захтев у овом делу одбачен јер нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче и повреду права окривљеног на правично суђење из члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, међутим како се према одредби члана 484. ЗКП уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слобода окривљеног или другог учесника у поступку, коју одлуку подносилац захтева у конкретном случају није доставио, то је Врховни суд нашао да и у овом делу поднети захтев нема законом прописан садржај.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, у делу у којем је захтев одбачен јер нема законом прописан садржај, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                             Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић