Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Бојанић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Јовица Младеновић, адвокат из ..., ради делимичног лишења родитељског права, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 355/22 од 30.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2023. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 355/22 од 30.09.2022. године и предмет ВРАЋА другостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 355/22 од 30.09.2022. године, преиначена је пресуда Основног суда у Параћину П2 320/21 од 07.03.2022. године у ставу првом и другом изреке, тако да гласи: Одбија се тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да се лиши родитељског права у делу одлучивања о промени пребивалишта – боравишта малолетне ВВ рођене ...2015. године, и обавезана је тужиља да туженом надокнади трошкове парнчиног поступка у износу од 201.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 72/2011 ... 18/2020 – у даљем тексту ЗПП) и утврдио да је ревизија тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, брак супружника разведен је ...2018. године и малолетни ГГ рођен ...2001. године и малолетна ВВ рођена ...2015. године поверени су мајци, а тужени је наведеном пресудом обавезан да доприноси издржавању малолетне деце. Тужиља живи са родитељима, малолетном ВВ и једним сином, а старији син живи код родитеља туженог. Тужиља жели да се са малолетном ВВ пресели у ..., где би живеле у домаћинству са сестром, зетом и њиховом децом у стану од 120 м2, да јој је сестра обезбедила посао у пицерији у Немачкој у ... и послала јој гарантно писмо. Тужиљина зарада у почетку би била 800 евра. Тужиља и мал.ВВ не знају немачки језик, али би почеле да га уче када би отишла у Немачку. Мал. ВВ је уписала први разред Основне школе „ДД“. Тужиља није добила гарантно писмо за усељење у Немачку, јер мора да донесе сагласност за улазак детета у Немачку од другог родитеља, јер дете не иде туристички већ иде тамо да живи са њом.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да противљење туженог да да сагласност за промену пребивалишта детета, није у најбољем интересу детета, а поступање противно интересима представља несавесно вршење родитељског права које може да води делимичном лишењу родитељског права, па је туженог делимично лишио родитељског права у делу одлучивања о промени пребивалишта и боравишта детета.

Другостепени суд је сматрао да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је одлучио да туженог делимично лиши родитељског права у делу који се односи на промену пребивалишта-боравишта, па је пресуду преиначио и тужбени захтев одбио.

По становишту Врховног касационог суда, због погрешне примене материјалног права чињенично стање није потпуно утврђено.

Према члану 3. став 1. Конвенције о правима детета (Закон о ратификације Конвенције Уједињених Нација о правима детета „Службени лист СФРЈ“ међународни уговори број 15/90 и „Службени лист СРЈ“ међународни уговори број 4/96 и 2/97) у свим активностима које се тичу деце, без обзира на то да ли их предузимају јавне или приватне институције за социјалну заштиту, судови или административни органи или законодавна тела, најбољи интереси детета биће од првенственог значаја. Државе чланице се обавезују да детету обезбеде такву заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит, узимајући у обзир права и обавезе његових родитеља, законитих старатеља или других појединаца који су правно одговорни за дете и предузимају у том циљу све потребне законодавне и административне мере (став 2.). Ова обавеза преузета је чланом 6. став 1. Породичног закона којим је прописано да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета.

Према члану 82. став 1., 2. и 4. Породичног закона (ПЗ) родитељ који несавесно врши права или дужности из садржине родитељског права може бити делимично лишен родитељског права. Судска одлука о делимичном лишењу родитељског права може лишити родитеља једног или више права и дужности из садржине родитељског права, осим дужности да издржава дете. Родитељ који не врши родитељско право може бити лишен права на одржавање личних односа са дететом, и права да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета. Савесност, као правни стандард у вршењу родитељског права, је поступање у складу са дужностима на начин прихватљив конкретним околностима. Несавесност родитеља мора да се докаже, а примена истражног начела из члана 205. ПЗ условљава обавезу суда да самостално истражује и чињенице које странке нису изнеле у поступку.

По становишту Врховног касационог суда, да би се закључило о савесности туженог, као родитеља који не врши родитељско право, мора се са сигурношћу утврдити шта је најбољи интерес мал. ВВ. У том смислу, није довољно за одговор о њеном најбољем интересу то што јој у Србији није угрожена егзистенција и што већ похађа школу у Србији. Наиме, ускраћивање сагласности за промену пребивалишта не значи обавезно да родитељ несавесно врши родитељско право и да га због тога треба делимично лишити родитељског права, посебно уколико је ускраћивање оправдано и у најбољем интересу детета, јер у конкретном случају туженом и детету неће бити онемогућен лични однос, па сумња у те мотиве није оправдана. Међутим, за одлуку о основаности тужбеног захтева неопходно је са сигурношћу утврдити да ли су тужиљини планови за пресељење реални, имајући у виду да ће тамо имати помоћ рођене сестре и њене породице, те околност да не планира пресељење без мал. ВВ. Неопходно је у том контексту утврдити да ли одласку тужиље са дететом у Немачку претходи добијање сагласности од оца детета за промену пребивалишта, односно да ли је сагласност туженог за промену пребивалишта услов за добијање дозвола, јер он условљава давање сагласности добијањем радних дозвола. Тужиља није планирала пресељење без детета, а мал. ВВ је у потпуности упућена на мајку и зависи од ње, која се о њој стара од рођења. Тужени је понудио да се привремено стара о млт ВВ док тужиља не обезбеди услове за живот у Немачкој за њу и дете. Међутим, неопходно је да суд испита реалност такве понуде у ситуацији када се тужени бави превозом, а мал. ВВ није имала дуготрајније контакте са оцем и његовом садашњом породицом. О привременом старању о мал. ВВ од стране оца, као могућем решењу, неопходно је затражити и мишљење мал. ВВ, да би се могло закључивати о реалности такве понуде.

Одлука о основаности тужбеног захтева мора се сагледати са аспекта права детета да се са мајком пресели у иностранство, под условом да је то у његовом најбољем интересу. Централна фигура овог поступка је дете и суд је дужан да утврди да ли интереси родитеља конвергирају интересима мал. ВВ, односно да ли је благостање мал. ВВ разлог за пресељење у иностранство. Да би дете дало мишљење о свом евентуалном пресељењу у иностранство и да би уопште могло да га формира, мора да добије све информације које су му у процесу формирања и изражавања мишљења неопходне, што је све у конкретном случају изостало.

Из изложених разлога, другостепена пресуда је укинута, а укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер зависи од његовог исхода, у смислу одредбе члана 163. став 4. Закона о парничном поступку.

У поновном поступку, потребно је да другостепени суд, ради правилне примене материјалног права, употпуни чињенично стање, на напред указани начин.

Из тих разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку применом одредбе члана 416.став 2. ЗПП.

Председник већа-судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић