Прев 121/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 121/2020
25.06.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранкa Станићa, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца „ВЕНТУРА“ ДОО из Београда– Нови Београд, Булевар Арсенија Чарнојевића бр. 132, чији је пуномоћник Владимир Зец, адвокат у ..., против тужених: ЗЗ „УНИЈА“ Иланџа у ликвидацији, ул. Милоша Црњанског бб, чији је пуномоћник Ђура Угљешин, адвокат у ... и AA из ..., ул. ... бр. .., ради накнаде штете, вредност спора 2.291.298,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4109/19 од 12.12.2019. године, у седници већа одржаној дана 25.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 4109/19 од 12.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеном пресудом Привредног суда у Панчеву П 209/18 од 23.04.2019. године, у ставу I изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезани су тужени да солидарно исплате тужиоцу износ од 2.291.298,00 динара на име главног дуга, са законском затезном каматом почев од 14.06.2014. године па до коначне исплате, те су обавезани тужени да солидарно тужиоцу надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 399.096,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде па до исплате.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 4109/19 од 12.02.2019. године преиначена је наведена првостепена пресуда тако што је одбијен као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени ЗЗ „УНИЈА“ Иланџа у ликвидацији да солидарно исплати тужиоцу износ од 2.291.298,00 динара на име главног дуга са законском затезном каматом почев од 14.06.2014. године па до коначне исплате, а обавезан је тужилац да ЗЗ „УНИЈА“ Иланџа исплати износ од 206.000,00 динара на име накнаде трошкова поступка са законском затезном каматом од извршности одлуке па до исплате, као и износ од 33.000,00 динара на име накнаде трошкова другостепеног поступка са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. Одбијен је захтев тужиоца за накнадну трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом члана 410. у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11..и 18/20) и нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Тужилац је тражио накнаду штете у износу од 2.291.298,00 динара. Другостепеном пресудом је преиначена првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев. Означени износ представља динарску противредност од 19.410,46 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Првостепена пресуда је донета дана 23.04.2019. године, а другостепена дана 12.12.2019. године.

Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС'' 72/11...и 18/20) прописано је да су у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку прописано је да у споровима мале вредности против другостепене одлуке није дозвољена ревизија. Према одредби члана 467. Закона ако у одредбама ове главе није другачије прoписано у поступку о споровима мале вредности сходно се примењују остале одредбе овог Закона.

У конкретном случају тужбом се тражи исплата новчаног потраживања које не прелази динарску противредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Зато се ради о привредном спору мале вредности. Против одлуке другостепеног суда у спору мале вредности, према одредби члана 479. став 6. у вези са чланом 480. став 2. Закона о парничном поступку ревизија није дозвољена.

Такође, ревизија туженог није дозвољена ни по одредби члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку. Према наведеној законској одредби ревизија је увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака. Међутим, наведена законска одредба се не примењује у споровима мале вредности будући да је посебном законском одредбом прописано да у споровима мале вредности ревизија као ванредни правни лек није дозвољена, а имајући у виду и правни став Врховног касационог суда из закључка усвојеног на седницама Грађанског одељења Врховног касационог суда од 03.03.2015. године и 10.03.2015. године.

Из наведених разлога је на основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић