Према oдредби чланa 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији према одредбама члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд налази да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Нижестепеним одлукама одбијен је тужбени захтев тужиоца за исплату вредности извршеног посла на изради идејног пројекта за извођење радова на адаптацији, санацији и рекострукцији Дома здравља у Пожаревцу, по уговору из ког су парничне странке биле у облигационом односу. Према чињеничном утврђењу на основу ког су донете нижестепене пресуде, тужилац као посленик није туженом доставио пројекат у року предвиђеним уговором, који рок судови оцењују као битан елемент уговора, чиме није испунио своју уговорну обавезу на начин предвиђен уговором, уговор је раскинут по сили закона, те судови налазе да стога тужилац нема право да од туженог захтева исплату вредности извршеног посла.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене одлуке, Врховни касациони суд налази да нема потребе за новим тумачењем права, разматрање правних питања од општег интереса нити правних питања у интересу грађана. Ревидент у ревизији оспорава утврђено чињенично стање и указује на битне повреде одредаба парничног поступка, из којих разлога се не може изјавити посебна ревизија. У ревизији се указује на одређене правне закључке из одлука Привредног апелационог суда поводом материјалноправних питања која су према мишљењу ревидента погрешно оцењена од стране нижестепених судова у овој парници, али се према налажењу Врховног касационог суда ради о одлукама на подлози другачије чињеничноправне садржине, те не могу указивати на различиту судску праксу.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 485. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета дана 18.02.2020. године. Вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде износи 4.317.000,00 динара, што представља противвредност од 36.728,65 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да у овом привредном спору, вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази законом прописани цензус од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд закључује да ревизија тужиоца није дозвољена.

Из наведених разлога је на основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић