Прев 1832/2022 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прев 1832/2022
27.04.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Предузеће за финансијске услуге и консалтинг Eos matrix ДОО Београд, чији је пуномоћник Светлана Анђелковић Милошевић, адвокат у ..., против тужених Градња стил ГМС ДОО Београд, чији је пуномоћник Александер Килибарда, адвокат у ... и АА из ..., чији је пуномоћник Жарко Младеновић, адвокат у ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог АА из ..., изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда 6Пж 5083/21 од 18.05.2022. године, у седници већа одржаној дана 27.04.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог АА из ..., изјављена против пресуде Привредног апелационог суда 6Пж 5083/21 од 18.05.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда у Београду 15П 1540/20 од 25.03.2021. године, у ставу I изреке укинуто је у целости решење о извршењу тог суда 5 Иив 141/19 од 21.01.2019. године у обавезујућем делу; у ставу II изреке наложено је туженом Градња стил ГМС ДОО Београд да исплати тужиоцу 2.713.352,60 динара са каматом по Закону о затезној камати од 01.06.2018. године до исплате и 1.373.681,03 динара; у ставу III изреке одбијен је тужбени захтев да се наложи туженом АА из ... да солидарно са туженим Градња стил ГМС ДОО Београд исплати тужиоцу 2.713.352,60 динара са каматом по Закону о затезној камати од 01.06.2018. године до исплате и 1.373.681,03 динара; у ставу IV изреке обавезан је тужени Градња стил ГМС ДОО Београд да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 264.174,00 динара; у ставу V изреке обавезан је тужилац да туженом АА из ... накнади трошкове парничног поступка у износу од 139.500,00 динара.

Пресудом Привредног апелационог суда 6Пж 5083/21 од 18.05.2022. године, преиначена је наведена првостепена пресуда у ставовима III, IV и V тако што је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени АА из ... да тужиоцу солидарно са туженим Градња стил ГМС ДОО Београд исплати износ од 2.713.352,60 динара са каматом по Закону о затезној камати од 01.06.2018. године до исплате, као и износ од 1.373.681,03 динара, те су обавезани тужени да тужиоцу солидарно плате на име трошкова првостепеног поступка износу од 349.799,10 динара. Потврђена је наведена првостепена пресуда у ставу II изреке и обавезани су тужени да тужиоцу солидарно плате трошкове другостепеног поступка у износу од 151.317,00 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде тужени АА из ... је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије по одредби члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11... 18/20) и нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Према одредби члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку ревизија је недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3.), осим из члана 404. овог Закона.

Одредбом члана 487. став 1. Закона о парничном поступку је прописано да су у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом члана 480. став 2. Закона о парничном поступку је предвиђено да се у поступку у привредним споровима сходно примењују остале одредбе овог закона. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП је прописано да против другостепене одлуке у споровима мале вредности није дозвољена ревизија.

Према одредби члана 28. став 1. Закона о парничном поступку кад је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у закону, меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана прописано је да се камата, уговорна казна и остала споредна потраживања, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Предметни спор, инициран је предлогом за извршење од 14.01.2019. године. Вредност главног захтева износи 2.713.352,60 динара, односно 22.915,36 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, док преостали износ од 1.373.681,03 динара представља обрачунату камату на главно потраживање које није измирено и не може бити предмет посебног захтева односно самостално утуживо, па се не узима у обзир приликом обрачуна вредности главног захтева.

Стога, како вредност предмета спора у овом парничном поступку не прелази динарску противвредност износа од 30.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења иницијалног акта, следи да се ревизијом побија пресуда донета у спору мале вредности.

У овој врсти спора, ревизија није дозвољена, на шта експлицитно упућује претходно цитирана одредба закона.

При том, законом прописана недозвољеност овог ванредног правног лека у овој врсти спора, искључује примену општег правила из члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку према коме је ревизија увек дозвољена ако је другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака.

Како је другостепена одлука донета у парници у спору мале вредности у којој изјављивање овог правног лека није дозвољено, а тужени се не позива на члан 404. истог Закона, нити ревизијским наводима суштински предлаже да се о изјављеној ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, то је ревизијски суд применом члана 413. ЗПП одлучио као у изреци ове одлуке, тако што је одбацио ревизију туженог, као недозвољену.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић