Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници по тужби тужилаца: АА из ..., ББ из ..., ВВ из ...чији је пуномоћник Милунка Арсић, адвокат у ..., против туженог „Јавор“ доо Ивањица у стечају, чији је пуномоћник Дејан Чукић, адвокат у ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5957/18 од 30.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 30.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 5957/18 од 30.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 5957/18 од 30.05.2019. године, преиначена је пресуда Привредног суда у Чачку П 116/18 од 25.09.2018. године и пресуђено је тако што је усвојен тужбени захтев и утврђено да је основано потраживање тужиоца АА из ... према туженом на име главног дуга у износу од 49.931,00 динара и на име законске затезне камате у износу од 85.718,00 динара; да је основано потраживање тужиоца ББ из ..., према туженом на име главног дуга у износу од 112.180,00 динара и на име законске затезне камате у износу од 192.582,76 динара; да је основано потрживање тужиоца ВВ из ... према туженом у износу од 82.131,00 динара и на име законске затезне камате од 140.996,81 динар и обавезан је тужени да тужиоцима слидарно накнади трошкове поступка у износу од 140.052,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима солидарно накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 66.252,00 динара.

Против другостепене пресуде тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног правa.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредаба члана 410. у вези са чланом 479. став 6. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 18/20) и одлучио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се не може изјавити.

Према одредби члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена. Одредбом члана 480. став 2. Закона прописано је да, ако у одредбама ове главе није другачије прописано, у поступку у привредним споровима сходно се примењују остале одредбе овог закона. У привредним споровима, спорови мале вредности, по члану 487. став 1. Закона о парничном поступку су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета дана 08.10.2014. године. Тужиоци су формални супарничари па се дозвољеност ревизије цени према вредности предмета спора у односу на сваког појединачно. У тужби је као највиша вредност предмета спора означен износ од 112.180,00 динара, што је противвредност испод 30.000 евра. Како се ради о спору мале вредности ревизија туженог није дозвољена.

Нема места ни примени члaна 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку који прописује да је ревизија увек дозвољена када другостепени суд преиначи пресуду и одлучи о захтевима странака. Ради се о спору мале вредности када се наведена одредба не примењује јер ревизија није дозвољена због природе спора по посебним одредбама Закона о парничном поступку.

На основу изложеног и члана 413. Закона о парничном поступку, ревизијски суд је ревизију одбацио као недозвољену.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић