Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић, Татјане Миљуш, др Илије Зиндовића и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца противтуженог Друштво за спољну и унутрашњу трговину „Medicom“ ДОО Шабац, чији је пуномоћник Јасмина Милутиновић, адвокат у ..., против туженог противтужиоца Производно прометно предузеће „Biоpharm“ ДОО Ваљево, чији је пуномоћник Петар Милутиновић, адвокат у ..., ради дуга, вредност предмета спора по тужби 8.987.638,17 динара, вредност предмета по противтужби 8.987.638,17 динара, одлучујући о ревизији туженог противтужиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2010/19 од 02.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 04.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија туженог противтужиоца, изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2010/19 од 02.07.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог противтужиоца, изјављена против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2010/19 од 02.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда у Ваљеву П 452/2017 од 24.12.2018. године у ставу првом изреке, усвојен је прецизиран тужбени захтев тужиоца противтуженог, те је обавезан тужени противтужилац да тужиоцу противтуженом на име главног дуга по испостављеним фактурама плати износ од 8.987.638,17 динара, са законском затезном каматом на неисплаћене износе по фактурама од доспелости обавезе до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је противтужбени захтев туженог противтужиоца којим је тражио да се утврди да тужени противтужилац по усменом уговору о пословно техничкој сарадњи из 2014. године има право на бонитет-cassa sconto за примљену робу од тужиоца противтуженог у 2014., 2015. и 2016. године у износу од 8.987.638,17 динара, а што су обе уговорне стране дужне да спроведу у својим пословним књигама. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени противтужилац да тужиоцу противтуженом на име трошкова парничног поступка плати износ од 535.970,00 динара.

Привредни апелациони суд је побијаном пресудом Пж 2010/19 од 02.07.2020. године одбио жалбу туженог као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против другостепене пресуде тужени противтужилац је изјавио посебну ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

У одговору на ревизију тужилац противтужени је предложио да се ревизија туженог противтужиоца одбаци као недозвољена или одбије.

По члану 404. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11..., и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије изјављене на основу цитиране законске одредбе Врховни касациони суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права, као ни разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. У конкретном случају другостепеном пресудом је правноснажно одлучено о тужбеним захтеву којим је тужилац противтужени тражио да се обавеже тужени противтужилац да му исплати новчано потраживање у износу од 8.987.638,17 динара са припадајућом законском затезном каматом на име испоручене робе, и противтужбеном захтеву да се утврди да тужени противтужилац има право на основу усменог уговора према тужиоцу противтуженом на име бонитета-cassa sconto за примљену робу од тужиоца противтуженог у 2014.,2015. и 2016. године, у износу од 8.987.638,17 динара.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване побијане одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени законски услови које прописује одредба члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за изузетну дозвољеност ревизије.Није потребно ново тумачење права, као ни уједначавање судске праксе, јер се ревизијом не указује на другачије одлучивање судова у истоврсној чињеничноправној ситуацији, нити то изискују питања која ревидент истиче као спорна. Ревидент оспорава правилност примене материјалног права од стране нижестепених судова, што само по себи није довољан разлог за дозвољеност посебне ревизије. Разлози који се тичу правилности утврђеног чињеничног стања и битне повреде одредаба парничног поступка на које се позива ревидент, нису законски основ због кога се може изјавити посебна ревизија.

Са изнетих разлога, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Тужба-предлог за извршење је поднета дана 14.08.2017. године, а противтужба 06.02.2018. године. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде у поступку по ревизији, којом је одлучено по тужби, као и противтужби, износи 8.987.638,17 динара, што по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе износи 75.104,96 евра.

Чланом 485. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11..., 18/20), прописано је да ревизија у привредним споровима није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

С обзиром на то да вредност ревизијом побијаног дела правноснажне пресуде не прелази вредност од 100.000 евра, то је иста испод законом прописаног лимита за дозвољеност ревизије из члана 485. Закона о парничном поступку.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић