У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јасмине Стаменковић, председника већа, Taтјане Ђурица и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца „Једини прави“ ДОО Суботица, кога заступа Даница Новак, адвокат из ..., против тужене АА ПР СТУР „Лорд Плус“ Крагујевац, коју заступа Зоран Петковић, адвокат из ..., ради повреде жига, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж 2126/23 од 25.07.2024. године, у седници већа одржаној дана 13.08.2025. године донео је следећу

П Р Е С У Д У

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против дела одлуке из става I пресуде Привредног апелационог суда Пж 2126/23 од 25.07.2024. године којим је потврђена пресуда Привредног суда Београду П 3138/2019 од 18.01.2023. године у ставу I, II и III.

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Привредног апелационог суда Пж 2126/23 од 25.07.2024. године у преосталом потврђујућем делу става I као и у ставу IV и пресуда Привредног суда Београду П 3138/2019 од 18.01.2023. године у ставу IV, V, VIII и пресуђује:

ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је тужена АА ПР СТУР „Лорд Плус“ Крагујевац стављањем у промет две флаше алкохолног пића „Горки лист“ које нису произведене од овлашћеног произвођача повредила регистровани жиг број ИР 1016611, те да се забрани туженој вршење свих радњи којим се повређује регистровани жиг број ИР 1016611.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 526.500,00 динара у року од 8 дана по пријему пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Привредног суда Београду П 3138/2019 од 18.01.2023. године, у ставу I одбијен је приговор месне ненадлежности Привредног суда у Београду, у ставу II одбијен је предлог тужиоца за прекид поступка до правноснажног окончања парничног поступка који се води пред Привредним судом у Београду под бројем П 2026/2017, у ставу III одбијен је приговор литиспенденције као неоснован, у ставу IV утврђено је да је тужена стављањем у промет две флаше алкохолног пића „Горки лист“ које нису произведене од овлашћеног произвођача повредила регистровани жиг број ИР 1016611, у ставу V забрањено је туженој вршење свих радњи којима се повређује регистровани жиг број ИР 1016611, у ставу VI обавезана је тужена да сноси трошкове уништења предметне робе која је неовлашћено обележена знаком „Горки лист“, у ставу VII одређено је јавно објављивање пресуде у дневним новинама „Блиц“ у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде о трошку тужене, а у ставу VIII обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 633.300,00 динара у року од 8 дана по пријему пресуде.

Пресудом Привредног апелационог суда Пж 2126/23 од 25.07.2024. године, делимично је одбијена као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Привредног суда Београду П 3138/2019 од 18.01.2023. године у ставу I, II, III, IV, V и VIII, док је иста пресуда преиначена у ставу VII тако што је одбијен захтев тужиоца којим је тражио да се одреди јавно објављивање пресуде у дневним новинама „Блиц“, а укинута у ставу VI и тужба одбачена у делу којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да сноси трошкове уништења предметне робе која је неовлашћено обележена знаком „Горки лист“. Одбијен је, као неоснован, захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено, преко пуномоћника адвоката, уложила ревизију због погрешне примене материјалног права. У смислу образложених навода ревизије предлаже да се одлука преиначи.

Одговор на ревизију није дат.

Ревизија тужене изјављена против дела одлуке другостепеног суда којом је одбијена жалба и потврђено решење којим је одбијен приговор месне ненадлежности, одбијен предлог за прекид поступка и одбијен приговор литиспенденције, садржане у ставу I, II и III пресуде првостепеног суда, није дозвољена. Ово стога што према одредби члана 420. став 1. Закона о парничном поступку странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Како у наведене одлуке имају карактер решења али нису решења којим се поступак правноснажно окончава то против истих није дозвољена ревизија, па је Врховни суд сходно одредби члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. Закона о парничном поступку одлучио као у ставу првом изреке

Испитујући правилност побијане одлуке у преосталом делу, и у границама одређеним одредбом члана 408. Закона парничном поступку, Врховни суд налази да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена апсолутно битна повреда из одредбе члана 374. став 2. тачка 2. Закона парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном од стране првостепеног суда, предузеће „Sun Stars & Sons“ PTD LTD из Сингапура носилац је међународног жига којим је заштићен знак „Горки лист“. Наведени знак регистрован је у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије ради обележавања и разликовање робе у промету, с тим да се заштита односи на алкохолна пића, посебно ликере и биљне ликере. Наведено предузеће, као носилац жига, је уговором о лиценци од 25.05.2016. године друштву „Неодољиво биље“ ДОО Суботица уступило право коришћења жига за производњу горког ликера „Горки лист“ на територији Републике Србије. Са друге стране тужилац је са носиоцем жига закључио уговор о дистрибуцији којим је, између осталог, овлашћен да у Републици Србији предузима све потребне мере ради заштите предметног жига, што укључује и сарадњу са надлежним органима као што су царински органи и органи тржишне инспекције. Даље је утврђено да је тужилац, дана 20.12.2016. године, утврдио да тужена у својој понуди има алкохолно пиће – горки ликер „Горки лист“, да су том приликом пронађене две флаше наведеног пића које су биле снабдевене акцизном маркицом ознаке ЖПР84969146 која не припада друштву „Неодољиво биље“ ДОО из Суботице као овлашћеном произвођачу предметног алколног пића. Утврђено је и да је тужена обе флаше купила од друштва „Бранко Поповић“ ДОО из Крагујевца уз добијање фискалног рачуна. Флаше су одузете од стране тржишне инспекције.

Ценећи приговор недостатка активне легитимације првостепени суд је нашао да је неоснован јер је неспорно да тужилац није носилац жига, већ да је носилац жига предузеће „Sun Stars & Sons“ PTD LTD из Сингапура, али да је наведено предузеће уговором о дистрибуцији овластило тужиоца да предузима све мере ради заштите предметног жига, укључујући слање опомене пред тужбу са захтевом да се прекине повреда права и подношење тужбе суду. Даље, налазећи да је стављањем у промет алкохолног пића „Горки лист“ које не потиче од носиоца лиценце, тужиља повредила међународно регистровани жиг предузећа „Sun Stars & Sons“ PTD LTD из Сингапура који је уговором о лиценци уступљен друштву „Неодољиво биље“, а да је уговором о дистрибуцији тужилац овлашћен да предузима мере ради заштите жига, тужбени захтев усваја. Позвао се на одредбе члана 38. став 1, 2. и 3, члана 52. став 1, 2, 3, 4. и 5, члана 72, 73а и члана 78. Зкаона о жиговима.

Другостепени суд по питању активне легитимације тужиоца прихвата закључак првостепеног.

Тужена побија ревизијом одлуку другостепеног суда наводима да тужилац није активно легитимисан.

Ревизија је основана. Нижестепени судови нису правилно применили материјално право.

Заштиту због повреде жига, као предмета заштите, може поднети носилац жига, као и носилац пријаве, корисник колективног жига и жига гаранције уз сагласност носиоца жига гаранције, као и стицалац лиценце. Наведено је прописано императивном одредбом члана 73. Закона о жиговима („Службени гласник Републике Србије“ број 104/09, ...). Дакле, активна легитимација у поступку по тужби ради заштите жига односно по тужби због повреде права уређена је законом а у складу са његовом правном природом. Жиг је искључиво субјективно право имовинског карактера које овлашћује свог носиоца да на искључив начин користи заштићену ознаку у циљу разликовања сопствених производа, односно услуга, од исте или сличне робе и услуга другог субјекта, односно које овлашћује свог носиоца да другом забрани коришћење заштићене ознаке у привредном промету. Носилац жига је по правилу једно лице (индивидуални жиг). Постоје жигови који служе већем броју субјеката као што су колективни жиг или сертификациони жиг (жиг гаранције). Даље, једно или више имовинскоправних овлашћења из субјективног права индустријске својине може се деривирати уговором о лиценци. Као ново субјективно право, тако деривирано, конституише се у корист (на име) стицаоца лицеце. Уговор о искључивој лиценци мора бити уписан у Регистар завода за инустријску својину. Дакле, право на правну заштиту има носилац права ( права на жиг односно пријаве жига, колективног жига или жига гарнације уз сагласност носиоца и стицалац деривираног права тј. лиценце). Тужилац није носилац жига, ни права из пријаве, ни стицалац лиценце, па је без утицаја навод одлука нижестепених судова о садржини одредбе члана 3. Уговора о дистрибуцији. Притом наведена одредба погрешно је цитирана будући да је истом стипулисано да је дистрибутер (овде тужилац) овлашћен да предузима све мере укључујући и слање опомене пред тужбу са захтевом да се прекине са повредом права и подношење тужбе суду, а да у своје име и за свој рачун као дистрибутер може истаћи одштетни захтев.

Другим речима нижестепени судови су процесну легитимацију тј. овлашћење да се води спор о свом или у своје име о туђем субјективном праву поистоветили са активном легитимацијом, занемарујући императивне одредбе Закона о жиговима. Следом реченог, због погршене примене материјалног права, применом одредбе члана 416. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке.

Туженом су досуђени трошкови целокупног постпука применом одредбе члана 165. став 2. те члана 163. став 1. и 2. ЗПП и члана 154. став 1. ЗПП, па су му досуђени трошкови на име састава одговора на тужбу и једног поднеска по 45.000,00 динара, приступ на пет рочишта по 46.500,00 динара, приступ на једно неодржано рочиште 24.000,00 динара, за састав жалбе и ревизије по 90.000,00 динара, на који начин је добијен износ од 526.500,00 динара. Туженом нису досуђени трошкови за састав једног поднеска, будући да се ради о поновљеним наводима. Нису досуђени ни трошкови на име судских такси јер нису опредељени на начин који прописује одредба члана 163 ст. 2. Закона о парничном поступку.

Следом реченог одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,

Јасмина Стаменковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић