Прзз 12/2022 2.5.7; 2.5.14

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 12/2022
28.11.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула, Јелене Ивановић, Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Горданом Војновић, као записничарем, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 505/22 од 11.08.2022. године против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године и решења Прекршајног апелационог суда Прж 6053/21 од 26.05.2022. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа одржаној дана 28.11.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се УСВАЈА и ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године и решење Прекршајног апелационог суда Прж 6053/21 од 26.05.2022. године, тако што се прекршајни поступак против окривљеног правног лица „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд, са седиштем у Обреновцу у Улици Војводе Путника број 23, стан 1, матични број ..., ПИБ ... и окривљеног одговорног лица у правном лицу АА, од оца ББ, рођен ... године у ..., ЈМБГ ..., држављанин Републике Србије, са пребивалиштем у ..., ... број ..., спрат ..., број стана ..., због прекршаја из члана 40. ст. 1. и 9. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања, ОБУСТАВЉА.

Трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године окривљено правно лице „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд, са седиштем у Обреновцу и окривљено одговорно лице у правном лицу АА из ..., оглашени су одговорним за прекршај из члана 40. ст. 1. и 9. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања, за који је окривљено правно лице осуђено на новчану казну у износу од 100.000,00 динара, под претњом наплате принудним путем, а окривљено одговорно лице у правном лицу осуђено је на новчану казну у износу од 7.000,00 динара, под претњом доношења посебног решења о начину извршења неплаћене новчане казне, па су обавезани и да на име трошкова прекршајног поступка плате паушални износ од по 2.000,00 динара, под претњом наплате принудним путем.

Решењем Прекршајног апелационог суда Прж 6053/21 од 26.05.2022. године одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног правног лица „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд са седиштем у Обреновцу и окривљеног одговорног лица у правном лицу АА из ..., адвоката Милене Стевановић Ћеран из ..., изјављена на пресуду Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године.

Против пресуде Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године и решења Прекршајног апелационог суда Прж 6053/21 од 26.05.2022. године Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима. У захтеву указује да су разлози наведени у одлуци другостепеног прекршајног суда о одлучној чињеници када је бранилац окривљених примио првостепену пресуду и изјавио жалбу потпуно нејасни и да постоји знатна противречност између онога што се у разлозима одлуке наводи о садржини исправа и самих тих исправа, што је утицало на доношење законите и правилне одлуке. С тим у вези наводи да су дати разлози другостепеног прекршајног суда да је жалба окривљених неблаговремена и да је браниоцу окривљених пресуда уручена 19.02.2022. године (који дан је субота, што суд не уочава), потпуно нејасни и супротни исправи – доставници која се налази у списима предмета из које се јасно види да је браниоцу окривљених пресуда уручена 19.02.2021. године (петак). Такође, навод другостепеног суда да је бранилац окривљених жалбу изјавио преко ПТТ дана 01.03.2022. године не одговара доказима који се налазе у списима предмета, пријемном штамбиљу суда из кога се јасно види да је бранилац окривљених жалбу предао ПТТ дана 01.03.2021. године, а не 01.03.2022. године. Сходно наведеном, како је првостепена пресуда примљена од стране браниоца окривљених 19.02.2021. године, у петак, то последњи дан рока за изјављивање жалбе од осам дана пада у суботу 27.02.2021. године када суд не ради, па стога у овом случају сходно члану 137. став 4. Закона о прекршајима последњи дан рока за изјављивање жалбе истиче протеком наредног радног дана, а то је понедељак 01.03.2021. године када је бранилац окривљених и изјавио жалбу. Предлаже да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине правноснажну пресуду првостепеног прекршајног суда и решење другостепеног прекршајног суда и списе предмета врати другостепеном прекршајном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 65/13, 13/16 и 98/16-одлука УС, 91/19 и 91/19 – др. закон), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Из списа предмета произлази да су првостепеном пресудом Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године окривљено правно лице „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд са седиштем у Обреновцу и одговорно лице у правном лицу АА из ... оглашени одговорним што јединствену пријаву на обавезно социјално осигурање ВВ, који је приликом инспекцијког надзора извршеног дана 08.10.2020. године у 11,00 часова, затечен да у угоститељском објекту регистрованом као „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд у Обреновцу у Улици Проте Матеје Нанадовића број 54, ради на пословима ..., на основу уговора о раду закљученог дана 08.10.2020. године, са датумом ступања на рад 08.10.2020. године, нису поднели најкасније пре ступања запосленог на рад, већ су то учинили накнадно, дана 09.10.2020. године у 12,00 часова, чиме су поступили супротно члану 12. ст. 1. и 2. Закона о Централном регистру обавезног социјалног осигурања и тиме учинили прекршај из члана 40. ст. 1. и 9. Закона о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, за шта су осуђени на новчану казну, и то окривљено правно лице у износу од 100.000,00 динара и окривљено одговорно лице у правном лицу у износу од 7.000,00 динара. Решењем Прекршајног апелационог суда Прж 6053/21 од 26.05.2022. године одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног правног лица и окривљеног одговорног лица у правном лицу, адвоката Милене Стевановић Ћеран из ... изјављена на пресуду Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године. Као разлог за наведену одлуку другостепени прекршајни суд је навео да жалба није благовремена јер је побијана пресуда уручена браниоцу дана 19.02.2022. године, а изјављена је преко ПТТ дана 01.03.2022. године, дакле протеком рока од осам дана, па је одбачена у смислу члана 271. Закона о прекршајима. Међутим, према повратници у списима, пресуда Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године достављена је браниоцу окривљених адвокату Марку Д. Ћерану дана 19.02.2021. године, а из пријемног штамбиља првостепеног прекршајног суда произлази да су против наведене пресуде окривљени преко бранилаца, адвоката Милене П. Стевановић Ћеран и Марка Д. Ћеранa, изјавили жалбу дана 01.03.2021. године.

Одредбом члана 271. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 65/13, 13/16 и 98/16-одлука УС, 91/19 и 91/19 – др. закон) прописано је да ће другостепени прекршајни суд одбацити жалбу решењем као неблаговремену, недозвољену или изјављену од стране неовлашћеног лица, ако утврди да је суд који је водио поступак пропустио да то учини.

Према одредби члана 264. став 2. тачка 3) овог закона, битна повреда одредаба прекршајног поступка која је утицала или је могла да буде од утицаја на доношење законите и правилне пресуде или решења постоји и ако пресуда или решење уопште нема разлоге или нису наведени разлози о одлучним чињеницама, или су ти разлози потпуно нејасни, или у знатној мери противречни, или ако о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се у разлозима одлуке наводи, о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку, и самих тих исправа или записника, осим у случају из члана 252. став 4. овог закона.

Имајући у виду цитиране прописе, Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости указује да је решењем другостепеног прекршајног суда учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима. Ово стога што су, према стању у списима, окривљени против пресуде Прекршајног суда у Обреновцу Пр 962/20 од 21.12.2020. године, која је њиховом браниоцу достављена дана 19.02.2021. године, изјавили жалбу 01.03.2021. године, а не како се наводи у решењу другостепеног прекршајног суда да је побијана пресуда уручена браниоцу окривљених 19.02.2022. године, а жалба против те пресуде изјављена преко ПТТ дана 01.03.2022. године. Сходно томе, основано се поднетим захтевом за заштиту законитости указује да су разлози изнети у побијаном решењу другостепеног прекршајног суда нејасни и супротни стању у списима, те да је другостепени прекршајни суд учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка која је утицала на доношење законите и правилне одлуке суда, побијано решење другостепеног прекршајног суда би у конкретном случају требало укинути и предмет вратити другостепеном прекршајном суду на поновно одлучивање. Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, па како су окривљено правно лице „МUNGOSI MJ“ ДОО Београд са седиштем у Обреновцу и окривљено одговорно лице у правном лицу АА из ..., оглашени одговорним за прекршај учињен дана 08.10.2020. године, то је, у смислу одредбе члана 84. став 7. Закона о прекршајима, протеком дана 08.10.2022. године наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка у конкретном случају. Пошто је услед ове околности искључена свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљених за конкретни прекршај, то је укидање побијаног правноснажног решења другостепеног прекршајног суда беспредметно, а на основу одредбе члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима прекршајни поступак се мора обуставити.

С обзиром на овако донету одлуку Врховни касациони суд је, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима, одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Са изложених разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 28.11.2022. године, Прзз 12/2022

Записничар                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа – судија

Гордана Војновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић