Рев-уз 1/2018 3.8.1. узбуњивање

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев-уз 1/2018
21.06.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милош Николић, адвокат из ..., против тужене Основне школе ''ББ'' у ..., ради заштите у вези са узбуњивањем, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж уз 10/17 од 27.10.2017. године, у седници од 21.06.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж уз 10/17 од 27.10.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Зајечару П-уз 1/17 од 29.06.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се утврди да је од стране тужене извршена одмазда према тужиоцу, због пријављивања сукоба интереса и корупције, те да је против њега почињено више штетних радњи и неоправдано покренут дисциплински поступак у коме је он незаконито кажњен. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца да се директору и члановима Савета родитеља и Школског одбора тужене забрани понављање и вршење штетних радњи према тужиоцу. Ставом трећим изреке, Виши суд у Зајечару се огласио стварно ненадлежним за поступање по тужби којом је тражено да се решења тужене од 05.09.2016. и 23.09.2016. године пониште као незаконита и тужена обавеже да тужиоцу накнади материјалну штету у износу од 5.010,00 динара на име путних трошкова. Ставом четвртим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж уз 10/17 од 27.10.2017. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности. Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, ревизија се не може изјавити, према члану 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац, који је у радном односу код тужене, дописом од 28.12.2015. године указао је туженој на могући сукоб интереса члана Школског одбора ВВ. Дописом од 13.01.2015. године председник Школског одбора тужене је обавестио тужиоца да ће у вези са пријавом сукоба интереса његов захтев бити прослеђен Агенцији за борбу против корупције. Дана 18.01.2016. године тужилац је поднео пријаву овлашћеном лицу за пријем информација и вођење поступка у вези са узбуњивањем, у којој је навео разлоге због којих се чланица Школског одбора налази у сукобу интереса. Другим поднеском тражио је од директорке тужене разјашњење о околностима под којима је супруг ВВ примљен у радни однос код тужене противно забрани запошљавања. Ову информацију је тражио у смислу одредаба Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а у истом поднеску је указао да је он лице које треба сматрати узбуњивачем. Тужиоцу је издата потврда о пријему информација у вези са унутрашњим узбуњивањем, дана 19.01.2016. године. Дана 02.02.2016. године сачињен је извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, у коме је наведено да се школа ради утврђивања евентуалних неправилности у поступку око сукоба интереса обратила Агенцији за борбу против корупције, а да је тужиоцу по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја достављено решење о одбијању захтева, са одговарајућом правном поуком. Истог дана, тужиоцу као узбуњивачу тужена је доставила обавештење са записником о предузетим радњама у циљу провере информације, извештајем о предузетим радњама и фотокопијом записника са седнице Школског одбора од 13.01.2016. године. По основу пријаве тужиоца поднете Агенцији за борбу против корупције 14.01.2016. године, та Агенција је покренула поступак против ВВ, који је окончан решењем директора Агенције од 24.10.2016. године, којим је изречена мера јавног објављивања одлуке о повреди Закона о Агенцији за борбу против корупције. По жалби именоване, ово решење је поништено и поступак који је покренут против ВВ је обустављен. Након извршеног ванредног инспекцијског надзора код тужене 07.04.2016. године, просветни инспектор је туженој наложио да утврди све релевантне чињенице ради доношења одлуке у започетом дисциплинском поступку покренутом против овде тужиоца као наставника и да обавести просветног инспектора о резултатима спроведеног дисциплинског поступка. Тужилац је јавном тужилаштву у Зајечару доставио захтев за заштиту узбуњивача из разлога што му је на службени телефон стигло више претећих порука на националној основи. Према извештају тужилаштва Ктр 1610/15 од 03.11.2016. године, одлучено је да не постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, те да нема места предузимању кривичног гоњења. Утврђено је да је тужилац на свом фејсбук профилу коментарисао покретање дисциплинског поступка против њега и стање у школи. Закључком од 28.03.2016. године против тужиоца је покренут дисциплински поступак због основане сумње да је починио више тежих повреда из члана 141. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања, учињених на часовима ... језика дана 07.10. и 27.11.2015. године. Решењем тужене од 05.09.2016. године тужилац је оглашен кривим за више извршених тежих повреда радне обавезе и изречена му је дисциплинска мера новчана казна у висини од 20% од плате у трајању од три месеца. Решењем Школског одбора тужене од 23.09.2016. године одбијена је жалба тужиоца поднета против првостепеног решења. Тужилац је тражио поништај дисциплинских решења тужбом Основном суду у Зајечару, који је донео првостепену пресуду П1. 595/16 од 16.03.2017. године, којом су наведена дисциплинска решења поништена, а која није правноснажна.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев тужиоца као неоснован.

Према члану 26. став 2. Закона о заштити узбуњивача, тужбом из става 1. тог члана не може се побијати законитост појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорностима запосленог по основу рада. Према члану 27. став 1. тог закона, у тужби за оцену законитости појединачног акта послодавца којим је решавано о правима, обавезама и одговорности узбуњивача по основу рада, по посебним прописима, узбуњивач може истаћи навод да појединачни акт послодавца представља штетну радњу у вези са узбуњивањем.

С обзиром да је тужилац поднео тужбу Основном суду у Зајечару за поништај дисциплинских решења тужене од 05.09.2016. и 23.09.2016. године, и накнаду материјалне штете, то је правилан закључак другостепеног суда да тужилац не може истовремено водити поступак за заштиту од узбуњивања. У односу на претеће поруке примљене на службени телефон, које тужилац наводи као штетну радњу у вези са узбуњивањем, правилан је закључак другостепеног суда да се не ради о штетној радњи у смислу Закона о заштити узбуњивача, јер се као време предузимања ових радњи наводи 01.12. и 02.12.2015. године, што је период пре предузимања његове прве радње којом је туженој указао на сукоб интереса, дана 28.12.2015. године. Исто се односи и на пријаву родитеља ученице школе ГГ, а осим тога ова радња није предузета од стране тужене већ трећег лица, као и пријава поднета Полицијској управи Зајечар. Из изнетог произилази да тужилац у току поступка није учинио вероватним да је тужена према њему предузела наведене штетне радње у вези са узбуњивањем, у смислу члана 29. Закона о заштити узбуњивача, па се ревизијом неосновано истиче погрешна примена материјалног права и наводи да је на туженој био терет доказивања да штетна радња није у узрочној вези са узбуњивањем.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић