Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10334/2022
06.09.2023. година
Београд

Врховни суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца Града Краљева, кога заступа Градско правобранилаштво Града Краљева, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Бора Николић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 920/22 од 13.04.2022. године, у седници одржаној 06.09.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 920/22 од 13.04.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 920/22 од 13.04.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Краљеву П 1852/20 од 13.01.2022. године, ставом првим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име стицања без основа у периоду од августа 2013. године закључно са октобром 2020. године исплати 463.574,29 динара са законском затезном каматом од 01.11.2020. године до исплате. Ставом другим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 40.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 920/22 од 13.04.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Правноснажном пресудом одлучено је о тужби ради стицања без основа због неплаћене закупнине стана за период од августа 2013. године закључно са октобром 2020. године, чији је тужилац носилац права коришћења. По оцени Врховног суда, имајући у виду природу спора, садржину тражене правне заштите (накнада за коришћење стана без правног основа по истеку уговора о коришћењу стана на одређено време), начин пресуђења и дате разлоге о основаности тужбеног захтева, у овом случају нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20). Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни потреба новог тумачења права с обзиром на то да су питања на која се указује као спорна везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а побијана другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда и Врховног касационог суда. Поред тога, тужени уз ревизију није доставио пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. Разлози ревизије се делом односе на битне повреде одредаба парничног поступка због чега се посебна ревизија не може изјавити, а ревизијом се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП. Из изнетих разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату