Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1053/2022
13.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача АА из ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Спасоје Пушица, адвокат из ..., против противника предлагача ГГ из ..., чији је пуномоћник Љубица Кувељић, адвокат из ..., одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Ужицу Гж 347/21 од 14.09.2021. године, у седници одржаној 13.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија противника предлагача изјављена против решења Вишег суда у Ужицу Гж 347/21 од 14.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Пријепољу, Судска јединица у Новој Вароши Р1 19/14 од 28.09.2020. године, ставом првим изреке, одређена је физичка деоба непокретности број .. КО ..., к.п. .. по култури пашњак 3 класе, површине 0,63,30 ха и пашњак 5 класе површине 0.21,20 ха, уписане на име предлагача, са опредељеним сувласничким уделом сваког од предлагача, на начин ближе описан тим ставом изреке. Ставом другим, трећим, четвртим, петим и шестим изреке, установљено је право сталне службености пролаза преко новонасталих к.п. физичком деобом непокретности уписаних у лист непокретности број .. КО ..., к.п. .. у корист означених непокретности, правцем, у мерама и границама, ближе описаним тим ставовима изреке. Ставом седмим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Решењем Вишег суда у Ужицу Гж 347/21 од 14.09.2021. године, ставом првим изреке, потврђено је првостепено решење у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом и шестом изреке и у том делу одбијене су, као неосноване жалбе предлагача и противника предлагача. Ставом другим изреке, првостепено решење је укинуто у ставу седмом изреке и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Против правноснажног решења донете у другом степену, у потврђујућем делу, противник прелагача је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 412. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 125/04, 111/2009, 36/2011, 53/2013), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18, 18/20), а у вези члана 23. став 3. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 55/14), у вези члана 30 став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП ("Сл. гласник СРС", бр. 25/82, 48/88, "Сл. гласник РС", бр. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, ради се о ванпарничном поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, па је ревизија према члану 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

С тим у вези, а како је предлог за деобу непокретности у овој ванпарничној ствари поднет пре ступања на снагу важећег Закона о парничном поступку (01.02.2012. године), то се на ревизијски поступак сходно примењују одредбе ранијег ЗПП, осим у погледу ревизијског цензуса. Побијано другостепено решење донето је након ступања на снагу Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14), па се на ревизијски цензус сходно примењује члан 23. став 3. тог закона.

Према члану 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 55/14), који је ступио на правну снагу 31.05.2014. године, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.

У предлогу за деобу непокретности, поднетом 26.12.2008. године није означена вредност спора нити је то учињено у даљем току поступка, а за предлог је одређена наплата судске таксе од 1.300,00 динара. Према тада важећем Закону о судским таксама (Сл. Гласник 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05), такса одређена у висини од 1.300,00 динара у ванпарничном поступку одговара вредности предмета спора до 10.000,00 динара, која представља и вредност предмета спора побијаног дела ове правне ствари.

Како се ради о ванпарничном поступку у ком је одлучено о имовинскоправним стварима (физичкој деоби непокретности), у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, то ревизија противника предлагача није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП у вези члана 30. став 2. ЗВП, одлучено је као у изреци.