Решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж 317/22 (2016) од 04.04.2022. године, преиначено је допунско решење Основног суда у Великом Градишту П 457/16 од 09.02.2021. године и обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова поступка по предлогу за понављање поступка плати 84.000,00 динара.

Против напред наведених правноснажних решења донетих у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизије, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизијама одлучи као о изузетно дозвољеним применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије против решења Вишег суда у Пожаревцу Гж 316/22 (2016) од 04.04.2022. године, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Побијаним правноснажним решењем донетим у другом степену одбијен је, као неоснован предлог туженог за понављање поступка, који поступак је правноснажно окончан доношењем решења Вишег суда у Пожаревцу Гж 1556/17 од 11.10.2017. године, а којим је потврђено решење Основног суда у Великом Градишту П 457/16 од 25.07.2017. године, којим је усвојен тужбени захтев тужиоца у парници због сметања државине. Имајући у виду у вези које одлуке се тражи понављање поступка, разлоге са којих се тражи понављање поступка и разлоге за одбијање предлога за понављање поступка, то Врховни суд није прихватио предлог туженог за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, са којих разлога је применом члана 404. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 420. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а према ставу 5. истог члана, ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка.

У овом случају тужени побија решење другостепеног суда о одбијању предлога за понављање поступка, због чега ревизија на основу члана 420. став 5. ЗПП није дозвољена. Наиме, овде се ради о ревизији, као ванредном правном леку која је изјављена поводом одлучивања о другом ванредном правном леку, па је дозвољеност те ревизије прописана посебном законском одредбом (члан 420. став 5. ЗПП), по којој ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

По оцени Врховног суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Пожаревцу Гж 317/22 (2016) од 04.04.2022. године, као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, побијаним решењем преиначено је решење о трошковима поступка уз примену одредаба закона који регулишу право странке на накнаду трошкова поступка и њихову висину. Имајући ово у виду, Врховни суд налази да у овом случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној, са којих разлога је одлучено као у ставу трећем изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.

Чланом 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончава, док је ставом 6. прописано да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Чланом 28. став 1. ЗПП, прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док је ставом 2. прописано да се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

С обзиром да је ревизија изјављена против решења којим је одлучено о трошковима поступка, то ревизија изјављена против ове врсте одлуке, сходно члану 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. ЗПП, није дозвољена.

Имајући у виду наведено, на основу члана 420. став 6. у вези са чланом 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу четвртом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић