Рев 1081/2019 3.1.2.8.1.4; због неправилног и незаконитог рада предузећа, других правних лица и државних органа

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1081/2019
23.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина, Катарине Манојловић Андрић, Данијеле Николић и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миланка Цветковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Високи савет судства – Основни суд у Врању, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Лесковцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 341/18 од 03.09.2018. године, у седници одржаној 23.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 341/18 од 03.09.2018. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 341/18 од 03.09.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању Прр1 94/17 од 22.11.2017. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете по споразуму о регулисању међусобних права и обавеза по основу рада за 2003. годину, исплати износ од 103.132,00 динара, са законском затезном каматом од 01.12.2019. године па до исплате, на име трошкова парничног поступка износ од 49.800,00 динара са законском затезном каматом од 20.05.2009. године до исплате, као и трошкове извршног поступка у износу од 15.463,00 динара. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име трошкова парничног поступка, исплати износ од 13.500,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 341/18 од 03.09.2018. године, одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда, као и захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1.

Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14). Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Решењима Апелационог суда у Нишу на која се у ревизији позива, укинуте су првостепене пресуде због битних повреда одредаба парничног поступка. Решења Вишег суда у Лесковцу, на која се ревизијом указује, не односе се на исти чињенични и правни основ као побијано решење, с обзиром да се односе на повреде права на суђење у разумном року у стечајним поступцима. Сентенца из решења Врховног касационог суда Ржг 1071/2015, на коју ревизија указује, односи се на накнаду материјалне штете по захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, према тада важећим одредбама Закона о уређењу судова, а не на накнаду материјалне штете у парничном поступку, која је досуђена применом Закона о заштити права на суђење у разумном року и то у ситуацији када је утврђена повреда права на суђење у разумном року у извршном предмету у коме је извршни дужник правно лице са већинским државним капиталом. Зато је одлучено као у првом ставу изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Тужбом поднетом 15.05.2017. године, тужиља је тражила накнаду материјалне штете у укупном износу од 400,00 динара.

Како се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које очигледно не прелази динарску протриввредност од 3.000 по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, реч је о спору мале вредности, у смислу члана 468. став 1. ЗПП. Према члану 479. став 6. ЗПП, ревизија у споровима мале вредности није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић