Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1089/2023
30.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., чији је пуномоћник Љубинко Словић, адвокат у ..., против туженог ЈКП „Водовод и канализација“ Крагујевац, ради утврђења ништавости уговора, вредност предмета спора 10.000,00 динара, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 470/21 од 10.06.2021. године, у седници већа одржаној дана 30. марта 2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 470/21 од 10.06.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Ужицу Гж 470/21 од 10.06.2021. године преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу 10П 986/18 од 18.10.2018. године, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље да се утврди да је члан 6. Споразума о регистрацији привременог корисника који гласи: „место примопредаје је централни водомер који је меродаван за обрачун потрошње, па је обавеза потрошача да осим потрошње регистроване на централном водомеру плати и део разлике између потрошње регистроване на центалном водомеру и збира потрошње регистроване на контролним водомерима свих потрошача, а сразмерно свом процентуалном учешћу у укупној потрошњи“ апсолутно ништава одредба споразума, те је обавезана тужиља да туженом на име трошкова поступка плати 5.700,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Тужба ради утврђења поднета је 11.12.2020. године. Вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац навео у тужби не прелази наведени износ.

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.