Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 3079/22 од 22.02.2023. године, ставом првим изреке, одбио жалбу туженоги и потврдио пресуда Основног суда у Новом Саду П 4217/22 од 27.10.2022. године у побијаном усвајућем делу одлуке о главном захтеву и у делу одлуке о трошковима (став 1, 2, 4. и 5 изреке). Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужилаца и туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Предмет тражене правне заштите је исплата накнаде тужиоцима на име фактичке експропријације парцеле ... КО Футог, површине 2241м2, на којој су тужиоци уписани као свуласници са уделима од по 11/4882 делова, која парцела је у обухвату Плана генеларне регулације насељеног места Футог („Службени лист Града Новог Сада“, бр. 45/15 и 21/17) и Плана детаљне регулације простора између улица ... , ... и ... у Футогу („Службени лист Града Новог Сада“, бр. 42/07) и намењена је у целости за јавну површину – улицу и приведена је намени ушавши у састав улице ... у површини од 92,80% укупне површине, те је користи као јавну саобраћајну површину неограничени број људи. Одлука нижестепених судова заснована је на примени одредбе члана 58. Устава Републике Србије, члану 1. Прокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и не одступа од судске праксе у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем, као у овом предмету. Тужени уз ревизију није доставио другачије одлуке судова донетих у предметима са истим правним основом и чињеничним стањем, као у овом предмету, у смислу потребе уједначавања судске праксе.

На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради накнаде за фактичку експропријацију тужиоци су као формални супарничари, у смислу одредбе члана 205. ЗПП поднели 26.05.2022. године, а вредност предмета спора у односу на оба тужиоца понаособ је 41.965,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор који се односи на исплату накнаде штете као новчаног потраживања, у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена, у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа- судија

Гордане Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић