У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у парници тужиље АА из ... (правна следбеница тужиље ББ, бивше из ...), чији је пуномоћник Анђелка Александров Митић, адвокат у ..., против туженог ВВ из .., чији је пуномоћник Душан Радосављевић, адвокат у ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду број Гж 2564/15 од 30.07.2015. године, у седници већа одржаној 24.05.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду број Гж 2564/15 од 30.07.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду број Гж 2564/15 од 30.07.2015. године је одбијена као неоснована жалба тужиље и потврђена је пресуда Вишег суда у Београду бр. П 21019/10 од 17.03.2015. године, којом је одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужени ВВ исели са свим лицима и стварима из стана број ..., површине 106,40 м2 који се налази на ... спрату зграде број ... у улици ... у ... и да се обавеже тужени да јој надокнади све трошкове парничног поступка.

Против правноснажне пресуде Апелационог суда тужиља је изјавила благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

У року за изјављивање ревизије тужиља ББ је умрла па је одређен прекид поступка решењем Вишег суда у Београду бр. П 21019/10 од 21.02.2017.године. Након што је њена ћерка АА из ... изјавила да у парницу ступа иза своје мајке и да прихвата изјављену ревизију коју је пуномоћник њене мајке изјавила по чл. 94. ст. 2 ЗПП, Виши суд у Београду је решењем бр. П 21019/10 од 28.03.2017.године наставио прекинути поступак.

Одлучујући о ревизији тужиље на основу члана 399. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04, 111/09) који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011, 55/2014) јер је тужба у овом спору поднета 19.02.2010. године, Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиље није основана.

У поступку пред нижестепеним судовима није учињена битна повреда парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на које се ревизијом указује.

Из утврђеног чињеничног стања призилази да је пресудом Првог општинског суда у Београду број П 2866/97 од 16.01.2006. године, која је постала правноснажна 25.12.2008. године, утврђено да је тужиља ББ власник стана у улици ... број ..., стан број ..., површина 106,40 м23. Тужени у тој парници су били СЗ „ГГ“ из ..., „ДД“ и „ЂЂ“. Пресудом Првог општинског суда у Београду број П 5735/05 од 23.01.2006. године, која је постала правноснажна 28.11.2007. године, је утврђено да је малолетни ЕЕ (син туженог ВВ) власник истог стана. Тужени у тој парници су били СЗ “ГГ“ из ..., ГП „ЖЖ“ из ... и ВВ из ... (тужени и у овој парници). У поседу предметног стана је син туженог ЕЕ, док тужиља никада није имала државину на овом стану. Тужени је пријављен на адреси овог стана, али не живи у њему већ на другој адреси. Након развода брака тужени се одселио, а у стану су наставили да живе његових троје деце, мал. ЕЕ, ЗЗ и ИИ и његова бивша супруга. Тужени је предметни стан уговором о поклону поклонио сину млдб. ЕЕ.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиље на основу члана 37. став 2. Закона о основама својинско правних односа јер се тужени не налази у поседу стана.

Врховни касациони суд је оценио да су нижестепени судови правилно одбили тужбени захтев тужиље којим је тражила исељење туженог из спорног стана и предају стана њој у државину јер је у поступку утврђено да се тужени који није власник стана иселио и да станује на другој адреси, а у предметни стан долази само повремено да обиђе своје троје деце који у стану станују са његовом бившом супругом. Тужени је иначе предметни стан купио и уговором о поклону га поклонио сину ЕЕ (тужени и син туженог имају исто лично име и презиме). Како тужени није пасивно легитимисан у овој парници, без значаја су сви ревизијски наводи тужиље који се односе на начин стицања предметног стана, куповину и тврдња да она има јачи правни основ. У конкретној ситуацији и ББ и млдб ЕЕ, син туженог, имају правноснажне судске одлуке којима је утврђено њихово право власништво на истом стану, али у односу на друге тужене. Једино је тужена СЗ „ГГ“ из ... била тужена у обе парнице. У таквој ситуацији тужиља као правни следбеник ББ и садашњи власник стана ЕЕ, син туженог то спорно питање морају расправити у некој другој парници, јер се то питање не може расправити као предходно питање у овој парници у ситуацији када тужени није пасивно легитимисан јер није у државин стана, а тужбени захтев није усмерен према садашњем држаоцу и власнику стана, сину туженог.

Не може се прихватити тврдња ревидента да је другостепена пресуда контрадикторна и нејасна из разлога што је другостепени суд у образложењу пресуде на трећој страни навео: „тужени је пријављен на адреси предметног стана што је релевантно, будући да је првостепени суд утврдио да тужени не живи у предметном стану“. Из формулације целе реченице као и целог образложења другостепене пресуде, произилази закључак да се ради о грешци приликом писања писменог отправка пресуде и да је уместо речи „релевантно“ требала да стоји реч ирелевантно. Грешке у писању се могу исправити у свако доба посебним решењем и не утичу на правилност пресуђења.

Такође, побијана пресуда није нејасна због тога што се и тужиља ББ и млдб. ЕЕ, син туженог, означавају као власници предметног стана будући да је правноснажним судским пресудама обома утврђено власништво на истом стану. Та чињеница у конкретној ситуацији није ни релевантна јер је тужбени захтев одбијен у односу на туженог који није више ни власник стана, нити се налази у његовој државини.

Врховни касациони суд је оценио да ревизија тужиље није основана па је одлучио као у изреци на основу члана 405. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић