![](/sites/default/files/grb-srb-mali.jpg)
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 11828/2022
18.10.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судијa: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Весне Мастиловић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца Градске организације цивилних инвалида рата из Ниша, коју заступа Маја Глушчевић, адвокат из ..., против туженог Града Ниша, кога заступа Градско правобранилаштво, ради испражњења и предаје пословних просторија, одлучујући о ревизији туженoг изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1455/2022 од 18.05.2022. године, у седници одржаној 18.10.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1455/2022 од 18.05.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1455/2022 од 18.05.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 5909/2020 од 06.10.2021. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу преда, испражњене од свих лица и ствари, пословне просторије у улици ... број .., у приземљу, површине 42м2, које се састоје од два одељења. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 59.300,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1455/2022 од 18.05.2022. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с`тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.
Тужилац је поднео одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка није тражио.
По оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11,...,10/23). Предмет тражене правне заштите је захтев тужиоца за предају у државину пословних просторија (испражњених од свих лица и ствари), а нижестепеним пресудама је одлучено усвајањем тужбеног захтева. Разлози о основаности тужбеног захтева у складу су са постојећом судском праксом нижестепених судова и ревизијског суда у примени и тумачењу материјалног права - Закона о основама својинскоправних односа као релевантног за пресуђење ове правне ствари, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Спорно правно питање – питање постојања права на државину, правног основа државине и савесности тужиоца као држаоца, на начин на који се ревизијом указује, не представља питање од општег интереса, јер је везано за конкретно чињенично стање у решењу спорног односа странака. Осим тога, тужени у ревизији није пружио доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен ни законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради предаје у државину поднета је 22.09.2020. године. Вредност предмета спора побијеног дела је 10.000.00 динара.
С обзиром да се ради о имовинскоправном спору, у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић