Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1199/2015
26.06.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Божидара Вујичића и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиље Ј.Л. из С., чији је пуномоћник М.С., адвокат из Б., против тужене Градске општине Обреновац, коју заступа Јавни правобранилац општине, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 4022/14 од 05.03.2015. године, у седници већа од 26.06.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 4022/14 од 05.03.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду-Судска јединица у Обреновцу П бр. 2698/12 од 31.01.2013. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се обавеже тужена да јој накнади нематеријалну штету за претрпљене физичке болове у износу од 200.000,00 динара, за претрпљени страх у износу од 200.000,00 динара и за наруженост 150.000,00 динара, са припадајућом законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате. Ставом другим изреке тужиља је обавезана да туженој накнади парничне трошкове у износу од 19.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж бр. 4022/14 од 05.03.2015. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено преко пуномоћника изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14). Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.