Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању на кат. парцелама број .., .., .. и .. КО Челарево у власништву тужиоца налази се дивља депонија коју користе становници насељеног места Челарево за одлагање комуналног отпада. Тужена Месна заједница Челарево је од 2011. до 01.10.2016. године управљала овом депонијом на основу одлуке СО Бачка Паланка од 17.12.2008. године и усменог договора о закупу са тадашњим корисником земљишта. Комунално предузеће ЈКП Комунал пројект чији је оснивач тужена Општина Бачка Паланка, одлагала је комунални отпад на наведеним парцелама од 01.10.2016. године по закљученом уговору са ранијим корисником земљишта. Овом комуналном предузећу је поверена надлежност управљања отпадом на територији тужене Општине Бачка Паланка, а за потребе одлагања отпада на наведеним парцелама, ово предузеће је са правним претходником тужиоца дана 01.12.2016. године закључило уговор о регулисању међусобних односа који је за предмет имао коришћење наведених парцела ради одлагања комуналног отпада.Предметни уговор је закључен на период од годину дана, а након истека није продужен јер је комунално предузеће одбило услове којима би сносило одговорност за случај пожара и штете. Наведене катастарске парцеле су биле у државној својини са правом коришћења привредног друштва „Подунавље“ Челарево које је накнадно постало и власник тих парцела, а ово привредно друштво је у току 2020. године решењем АПР брисано из регистра на основу статусне промене припајањем привредном друштву „Делта аграр“, овде тужиоцу. Наведене парцеле налазе се уз магистрални пут Бачка Паланка – Челарево у близини првих кућа насељеног места Челарево. Према информацији о локацији од 04.04.2019. године, ове катастарске парцеле су намењене радној зони, а кат. парцеле број .. и .. делом се налазе у зони археолошких налазишта.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су усвојили тужбени захтев, налазећи да је тужена Општина Бачка Паланка солидарно са туженом Месном заједницом Челарево одговорна за уклањање дивље депоније са катастраских парцела у својини тужиоца и применом члана 2. став 3. тачка 4, члана 3. став 1. тачка 4. и члана 4. став 1. Закона о комуналним делатностима и члана 20. став 1. тачка 5. Статута Општине Бачка Паланка и применом члана 4. став 2. и члана 10. Одлуке о месним заједницама у вези члана 3. Закона о основама својинскоправних односа одлучили као у изреци.

Врховни касациони суд налази да је на тако утврђено чињенично стање, побијаном одлуком правилно примењено материјално право када је усвојен тужбени захтев и тужена Општина Бачка Паланка обавезана да солидарно са туженом Месном заједницом Челарево уклони дивљу депонију са кат.парцела у својини тужиоца.

Одредбом члана 2. став 3. тачка 4. Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ број 88/11..95/18) прописано је да су комуналне делатности, између осталог и управљање комуналним отпадом, чланом 3. ства 1. тачка 4. истог закона да је управљање комуналним отпадом сакупљање комуналног отпада, његово одвожење, третман и безбедно одлагање укључујући управљање, одржавање, санирање и затварање депонија, као и селекција секундарних сировина и одржавање, њихово складиштење и третман. Чланом 4. став 1. истог закона прописано је да јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, обезбеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката и за техничко и технолошко јединство система и уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој.

Одредбом члана 43. став 7. Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС“ број 36/09, 88/10, 14/16, 95/18) прописано је да је јединица локалне самоуправе дужна да изврши евиденцију дивљих депонија и постојећих несанитарних депонија - сметлишта на својој територији и да обезбеди њихово уклањање и санацију.

Одредбом члана 3. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже, у границама одређеним законом (став 1.) и да је свако дужан да се уздржава од повреде права својине другог лица (став 2.).

По оцени ревизијског суда, у конкретном случају тужилац ужива својинскоправну заштититу уклањањем дивље депоније од стране тужене Општина Бачка Паланка са парцела чији је власник сходно члану 3. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, а тужена Општина Бачка Паланка је у обавези да солидарно са туженом Месном заједницом Челарево уклони дивљу депонију са парцела тужиоца у смислу члана 3. став 2. истог закона. Ово и из разлога што је обавеза тужене, као јединице локалне самоуправе утврђена и посебним прописима којима је предвиђено управљање комуналним отпадом, као и управљање, одржавање, санирање и затварање депонија. Код наведеног неосновано се ревизијским наводима указује на погрешну примену материјалног права.

Код утврђеног да су обавезе уговорних страна из уговора о регулисању међусобних права и обавеза од 01.12.2016. године престале истеком једне године од дана закључења уговора јер уговор није обновљен, односно престао је да важи протеком времена за које је закључен (члан 595. Закона облигационим односима), то су ревизијски наводи којима се указује да су нижестепени судови пропустили да оцене значај тог уговора, као и наводи којима се указује на његову садржину и међусобно уговорене обавезе без утицаја на другачију одлуку у овој правној ствари.

Осталим ревизијским наводима којима се указује на врсту и порекло отпада се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, што не представља дозвољен ревизијски разлог у смислу одредбе члана 407. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Применом члана 165. става 1. у вези члана 154. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију јер то нису трошкови потребни за вођење ове парнице, па је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић