Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж2 468/2021 од 03.12.2021. године, ставом I изреке, одбио као неосновану жалбу туженог и потврдио пресуду Основног суда у Петровцу на Млави П2 173/2020 од 15.09.2021. године, у ставу другом и петом изреке. Ставом II изреке, укинута је пресуда исгог суда П2 173/20 од 15.09.2021. године, у ставу трећем и седмом изреке и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против става I изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију из свих законских разлога.

Врховни касациони суд је испитао правноснажну пресуду у побијаном делу, на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 202. Породичног закона (''Службени гласник РС'', бр. 18/2005...6/2015) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом ревидента се не указује на неку другу битну повреду прописану одредбом члана 407. став 1.тачке 2. и 3. истог Закона.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су брак закључиле ...2019. године и добили сина ВВ, рођеног ...2019. године. Односи између парничних странака су озбиљно и трајно поремећени због чега је првостепени суд, применом одредбе члана 41. Породичног закона, брак парничних странака развео. Тужени је рођен ...1991. године, завршио је вишу школу и запослен је у КЈП ''ГГ'', а живи у селу ..., у домаћинству са својим родитељима. Тужиља је рођена ...2000. године, завршила је основну школу и незапослена је, а живи у ..., у домаћинству својих родитеља у ком има адекватне услове за раст и развој мал. детета, имајући у виду да је породица материјално ситуирана. Заједница живота парничних странака престала је у новембру 2020. године, тако што је АА напустила породично домаћинство у ком су до тада заједно живели, при чему јој ББ није дозволио да поведе дете, па је мајка о детету информације имала само од ББ, телефонским путем. Центар за социјални рад Општине Петровац и Жагубица је, у свом налазу од 24.03.2021. године, дао мишљење и предлог да мал. дете буде поверено мајци на самостално вршење родитељског права, из разлога што се мајка, од рођења детета свакодневно о њему старала. Дете је ниског календарског узраста у коме му је неопходна брига и старање мајке која у домаћинству својих родитеља има адекватне услове за нормалан раст и развој мал. детета, а има и материјалну подршку породице порекла. Мал. ВВ треба да са оцем проводи сваки викенд, годишњи одмор оца, а касније по половину сваког школског распуста, сваки други верски и државни празник, као и сваки други свој рођендан и очеву крсну славу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је нашао да је првостепени суд правилно применио материјално право, одредбе члана 272. став 2. и 270. Породичног закона, поверавањем мал. ВВ тужиљи на самостално вршење родитељског права и уређењем одржавања личних односа туженог са мал. ВВ према предложеном моделу органа старатељства, а руководећи се најбољим интересом мал. детета странака. Другостепени суд је закључио да је првостепени суд имао у виду све елементе који се користе при оцени најбољег интереса детета и то: потребе детета, субјективне и објективне околности које се тичу детета (старост, пол, здравствено стање, физичке, менталне, емоционалне, здравствене и образовне потребе детета, везано за родитеље и чланове шире породице, квалитет односа између деце и ових лица и последице које по децу може изазвати одвајање од тих лица, средина у којој деца одрастају и утицај промене средине, квалитет старања о деци и могућност родитеља да задовољи потребе деце и слично), па је ценећи календарски узраст мал. ВВ (две године), упућеност на мајку и њихов међусобни однос тако што тужиља адекватно задовољава потребе мал. детета, чува га, васпитава, подиже уз помоћ шире породице (оца, мајке, браће, сестара, бабе и других лица), а мал. ВВ је у календарском узрасту када му је потребна љубав и пажња мајке.

По оцени Врховног касационог суда, другостепени суд је правилно применио материјално право при одлучивању побијаним делом пресуде, па су наводи ревидента у ревизији о погрешној примени материјалног права неосновани.

Одредбом члана 272. Породичног закона, прописано је да ако родитељи нису закључили споразум о вршењу родитељског права или суд процени да споразум није у најбољем интересу детета, одлуку о поверавању заједничког детета једном родитељу, о висини доприноса за издржавање од стране другог родитеља и о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем, доноси суд. На основу одредбе члана 270. истог Закона, суд је дужан да, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу, односно лишењу родитељског права, затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима. У спору за заштиту права детета и у спору за вршење, односно лишење родитељског права, суд је увек дужан да се руководи најбољим интересом детета, на основу одредбе члана 266. став 1. Породичног закона.

У конкретном случају, тужиља је, као мајка, кључна фигура у одрастању детета, при чему она није спречавала контакт оца са мал.дететом и у потпуности је спремна да сарађује са туженим у погледу одржавања његових личних односа са мал. дететом. Мајка, у својој примарној породици у којој сада живи, има све адекватне услове за нормалан развој мал. детета и има материјалну подршку своје породице, због чега је у најбољем интересу мал. детета да буде поверено мајци на самостално вршење родитељског права, како су правилно закључили нижестепени судови.

Неосновани су наводи ревизије туженог којима указује на недоследност и противречност налаза и мишљења Центра за социјални рад Општине Петровац и Жагубица, пошто је, супротно наводима ревизије, тај налаз јасан, непротивречан и потпун, а мишљење и предлог дати након што су свеобухватно размотрене породичне, социјалне, емотивне и психофизичке прилике, у којима живе обе парничне странке, као и емотивне потребе, пол и календарски узраст мал. детета.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић